A šta ako je mozak moguće naučiti da se kontroliše?

Gotovo da retko ko sebi u nekom trenutku nije rekao: “Eh, kad bih mogao da naučim mozak da se opusti!” Skoro svako je imao trenutke kada mu se učinilo da ne može da usmeri pažnju na neki sadržaj i govori mozgu “Aman, koncentriši se!”. U trenucima kada pokušavate da “otvorite um” da bude kreativan a umesto toga Vam konstantno naviru misli o obavezama koje Vas čekaju kod kuće.

 

Možda deluje kao naučna fantastika, ali naučnici su razvili metodu kojom se na “treniranju“ mozga zapravo može sistematski raditi. Ono što je još fantastičnije, ova metoda se praktikuje u Srbiji.

Naime, govorimo o neurofidbek (ili EEG biofidbek) metodi. Radi se o neinvazivnoj metodi kojom se uči regulacija moždanih talasa na taj način što osoba dobija povratnu informaciju o tome kako se moždani talasi “ponašaju”. Neurofidbek metoda bazira se na dve osnovne predpostavke: Električne aktivnosti mozga odražavaju određena mentalna stanja. Te aktivnosti se mogu trenirati.

Stručnjak postavlja elektrode na različite tačke na skalpu (odnosno na koži glave, u zavisnosti od toga koje nas funkcije mozga posebno zanimaju i uzimajući u obzir da su negde moždani talasi iz određenih opsega frekvenci dominantniji) i merimo električnu aktivnost mozga odnosno, amplitude talasa određenih frekvencija.

Kao što se auto vozi različitim brzinama onda kada je na autoputu ili kada je u gradskoj vožnji, drugačije kada se pusti na “ler” i kada je parkiran, tako i mozak ima svoje brzine, a kada govorimo o njima- govorimo o moždanim talasima.

Oni se najčešće svrstavaju u četiri opsega frekvencija (učestalosti) i ni jedan opseg “nije za bacanje”. Svaki opseg ima neku svoju funkciju u određenim okolnostima: od delta talasa koji su povezani na primer, sa dubokim snom, preko teta koji se javljaju kada smo pospani ili u kada odlutamo u sanjarenje pri nekom dosadnom poslu, do alfa talasa koji nam pomažu da se opustimo ali ne uspavamo i do beta talasa koji su povezani sa stanjima u kojima smo koncentrisani i spremni za rešavanje zadataka. Naravno, “filozofija” svakog opsega nije ovako jednostavna, već stručno oko zna da posmatra kako se talasi nivelišu po svojim frekvencijama i kreiraju sliku mnogo „šarenijeg“ mentalnog života. Ovakva slika pomaže da stručnjak, najčešće psiholog ili psihoterapeut na adekvatan način formira “dijagnozu”i vodi proces treninga.

Šta znači trenirati moždane talase? Nije svaka brzina za svaku priliku. Onda kada pokušavate da budete koncentrisani, teško da ćete uspeti da se fokusirate ako vas “maltretiraju” teta talasi. Onda kada pokušavate da se opustite, teško da će Vam talasi, koji su “dominantni” onda kada rešavate zadatke, pomagati da postignete cilj. Talase nekih frekvenci želimo da podstičemo, a neke želimo da prigušimo.

Zašto se metoda zove “neurofidbek”?

Sama reč kaže- dobijaju se povratne infomacije o načinu na koji funkcionišu talasi iz različitih opsega frekvenci. Fidbek se dobija najčešće tako što osoba igra video igricu na ekranu, a tu igricu pokreće na taj način što uspeva da modifikuje način na koji se talasi javljaju. Vremenom, osoba nauči na koji način postiže određeno “mentalno stanje” koje uspeva da pokrene igricu i postiže dobar rezultat u okviru nje. Polako, posle određenog broja treninga terapeut pravi tranziciju ka generalizovanju mogućnosti da se ovakvo stanje postigne (npr. umesto sa igricom vežba se sa školskim materijalom ili nekim zadatkom s posla, ili se stanje smirenosti pokušava postići onda kada se klijent uvede u situaciju (ili u zamišljanje situacije) u kojoj bi mogao da bude nervozan).

Kada neurofidbek može biti korisna metoda?

Najopštije bismo mogli reći da se neurofidbek usmerava ka problemima sa regulacijom. Ti problemi uključuju simptome koji se vezuju za anksioznost ili depresiju, korisna je metoda u radu sa ljudima sa deficitom pažnje (ADD, ADHD), problemima sa ponašanjem, različitim problemima sa spavanjem, glavoboljama, migrenama i  mnogim drugim.

„Prostor“ za rad sa neurofidbekom se u Srbiji tek otvara a nas je u LEC-u Čabarkapa je ova metoda oduševila! Kroz vrata neurofidbeka otvaraju se nova polja za rad sa ljudima koji žele da se promene, da nauče da regulišu različita neprijatna ili nefunkcionalna stanja funkcionisanja, a u kombinaciji sa psihološkim testiranjima (u dijagnostičke ili evaluativne svrhe) i psihoterapiju funkcioniše kao savršen paket. Iz tog razloga, ideja je da naš stručni kadar nastavi da se usavršava u smeru upotrebe ove metode i radi sa klijentima u smeru njihovog boljitka.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *