Ne verujte kada Vam kažu da ste došli rano

„Moje dete ima 3 godine i jedva da govori. Kada hoće da dobije nešto pokazuje mi prstom na to i ništa ne izgovara. Primećujem da se uvek igra na isti način. Velika je maza i jako mu prija kad ga grlim… često trči do mene tražeći zagrljaj. Kad ga ne razumeju često ima potrebu da vrisne.“

„Par puta sam čekala svoje dete u vrtiću. Vidim da sedi u uglu, zapušenih ušiju kao da mu je dosta i buke, i vaspitača, i dece i svega. Često se na njega žale, kažu da ume da izgrebe vaspitačicu ili drugu decu. Ali kako uopšte da se ponaša dete koje ne može da kaže šta mu smeta i kojeg niko zapravo ne razume?“

„Svi me uveravaju da nije strašno što još uvek ne priča. Svi mi kažu da sam prerano došla, da sam previše anksiozna u vezi sa time što još uvek nije progovorio… „Progovoriće“, kažu… Mali je, muško je… a dečaci su ponekada malo „tvrđi“ na jeziku. Šta treba da radim, da sedim i da čekam? Šta ako ne bude dobro?“

Roditelji znaju da lutaju mesecima, nekad i godinama pre nego što ih neko uputi na pravu osobu kada su govorno-jezički problemi u pitanju. Pre nego što stignu do logopeda, mnogo roditelja dobija pogrešne poruke „da će se to samo od sebe ispraviti“, da su neka deca malo „tvrđa na jeziku„, da „nema potrebe da brinu“ i da su „prerano došli“. Ako pak i uspeju da na vreme dođu kod stručnjaka koji se prihvati rada sa detetom, roditelji ipak često ostaju u nedoumici da li su našli „pravog“. Potom, biraju da dete odvode na više različitih strana ne znajući za koga da se opredele. Bolje je osloniti se na više različitih stručnjaka nego samo na jednog, zar ne? Pogrešna logika roditelja dovodi da dete usled brojnih tretmana kod stručnjaka koji koriste različitu metodologiju i uspostavljaju drugačije odnose, ostaje zbunjeno i posledično ne pokazuje pomicanje iz jedne tačke.

Logoped je najčešće asocijacija za korekciju govornih mana. Kada je pak u pitanju izostanak govora, mnogi ljudi se najpre (i jedino) obraćaju lekaru (pedijatru) sumnjajući da je u pitanju nešto organskog porekla (što nekad zaista može da bude slučaj). Preemptiran kao neko ko se isključivo bavi govornim manama, logoped postaje osoba kome se roditelji obraćaju tek onda kada iscrpe sve ostale resurse. Ono što je važno da roditelji znaju jeste da su logopedi nezaobilazni stručnjaci onda kada je razvoj govora i jezika u pitanju. Zašto?

• Logoped zna kako se usvaja jezik, zna koje su norme za usvajanje jezika i zna da prepozna onda kada se nešto u pravilnom razvoju poremeti.
• Logoped zna kako da dete podstakne da govori. Logoped stimuliše produkciju govora.
• Logoped zna kako da bude dobar govorno-jezički model za dete.
• Logoped je stručnjak koji se bavi pravilnim razvoja govora i jezika u celini.

To što kažemo da je logoped nezaobilazna instanca, ne znači da je jedina. Naprotiv. Svaki dobar logoped znaće da uputi roditelje lekarima ukoliko postoji sumnja da bi dete trebalo da bude uključeno u neku vrstu terapije medikamentima. Logoped će znati da uključi psihologa u rad onda kada smatra da bi svojim znanjima koja se tiču psihičkog razvoja deteta mogla da doprinesu kreiranju boljeg tretmana za dete. U radu sa detetom, sujeta eksperata u vezi sa sopstvenom profesijom je nagora stvar koju sebi pojedinac može da dopusti. Važno je uključiti sve one pojedince različitih struka koji mogu doprineti da se problem ispravi.

Kako da znate da ste izabrali pravog logopeda za vaše dete? Uz to što bi trebalo da postepeno vidite rezultate rada sa detetom, od izuzetne važnosti je kakav odnos dete ima prema svom terapeutu. Ako u situacijama kada je dete suočeno sa zahtevima, imperativima i kada se sa njim radi zapravo na stvarima u kojima je on „slabiji“, a dete je ipak srećno što dolazi na tretmane, možete pretpostaviti da terapeut radi dobar posao.

Ono što je važna napomena jeste da ni jedan stručnjak, ma koliko dobar bio, ne može da radi svoj posao bez vas kao roditelja. Stav „došao sam da mi ispravite dete“ je neprihvatljiv ukoliko je promena ono što želite da vidite. Vi ste, kao roditelji, glavni koterapeuti. Ono što logoped radi na tretmanu, treba biti ispraćeno radom kod kuće inače se određena ponašanja neće generalizovati.

Ako uočite bilo kakvu vrstu odstupanja vezanu za govor Vašeg deteta, morate se potruditi da što pre odreagujete. Dragoceno vreme protiče u negiranju problema logikom „ma to će proći“ ili lutanju od stručnjaka do stručnjaka. To je dragoceno i nepovratno vreme koje treba biti iskorišćeno za dijagnostiku i ranu intervenciju.
Koji god stručnjak da radi sa Vašim detetom, to ne znači da Vas oslobađa odgovornosti da se bavite sopstvenim detetom. Naprotiv, utoliko više treba da pokušavate da svoje dete razumete, da mu pružite podršku i podsticaj i da usvajate metode kojima radi terapeut za vreme tretmana kako biste slične stvari mogli da praktikujete van logopedskih ordinacija.