Ovako ja pLiCam!

“Ovo je moj ovor i ja ovao ovorim!” – Ovo može sasvim sigurno biti jedan od mnogih primera rečenica koje logopedi često viđaju u praksi. Dete, često je vidno ljuto i nezadovoljno odlukom roditelja da ga dovedu kod logopeda i u isto vreme u njome zbunjeno (ko je uopšte taj čika/teta?) jer je ono oduvek tako pričalo i svima je bilo slatko (zar im više nije slatko?). A roditelji, zabrinuti zbog činjenice da su došli malo kasnije jer zaista, takav govor jeste bio presladak za malo dete, postavljaju pitanja logopedu da li je uopšte tako nešto moguće prevazići.

Jezik je uređen sistem, baziran na pravilima (uz, tu i tamo, koje odstupanje). Algoritam sklapanja rečenica jasan je onima koji se bave razvijanjem jezika i stepeni slobode dozvoljeni su tek onda kada su glavna pravila usvojena. Govor se tiče naše mogućnosti da svojim govornim aparatima proizvodimo glasove. Jezik nije isto što i govor. Udruženi skupovi glasova po jasno definisanim pravilima predstavljaju jezički kod.

Specifičnosti jezičkog kodiranja predstavljaju osnove svakog jezika, pa tako i srpskog jezika. Ukoliko se pravila jezičkog koda ne poštuju, rezultat je jednostavan. Ljudi ne razumeju šta je to što želite da kažete. Dakle, pravila se moraju poštovati da bi nas neko razumeo „jasno i glasno“. Postoje kriterijumi koji određuju stepen razvijenosti govora i jezika za svaki uzrast. Ono na šta logopedi najpre obrate pažnju jeste izgovor glasova (jer će se tim glasovima kasnije auditivno konstituisati reči).

Ono što logopedi zovu poremecajima artikulacije ogleda se u nepravilnosti ili nemogućnosti izgovora pojedinih glasova. Glasovi mogu biti oštećeni po tipu:
1. Supstitucije (zamena nerazvijenog glasa nekim već formiranim)
2. Distorzije (oštećenje samog glasa)
3. Omisije (nepostojanje određenog glasa, izostavljanje)

Glasovi na kojima se najčešće javljaju artikulacioni poremećaji su: s, z, c, č, š, ž, dž, r. Zbog tih glasova se ljudi najčešće i obraćaju logopedu. Sigmatizam (Sigmatismus) je naziv za nepravilan izgovor glasova: s, z, c, š, č, dž, đ, najčešće se radi o omisiji, supstituciji, ili distorziji, dok je problem sa izgovorom glasa R zaveden pod terminom rotacizam.

Finese naseg govora svode se na dobar rad nasih artikulatora, odnosno našeg govornog aparata. Iz tog razloga, najpre je važno proveriti da li postoji određeni anatomski ili neurološki deficit. Potom, pažnja mora da se usmeri i ka testiranju fonetskog sluha (odnosno sposobnosti da se pravilno identifikuju izgovoreni glasovi) i zrelosti logomotorike, odnosno mišića oralne regije.

Izgovaranje glasova vremenom postaje stvar navike. Kao što je opšte poznato, loše navike se teško iskorenjuju. Što ranije uspemo da „uhvatimo“ problem, lakše ćemo uspeti da ga rešimo. Svaka od loše formiranih navika teži da se ukoreni u govoru mališana. Vrlo često se desi da deca počnu da izbegavaju reči u kojima se oštećeni glas nalazi ili uspevaju da suprasegmentnom strukturom (prozodijom, visinom, bojom glasa, melodičnošću) zamaskiraju nedostatak.

Put kojim „‘iba“ postane „ribawena predje u „Lena“, a Sasa“ u „Saša podrazumeva rad na jačanju mišića regiona govornog aparata, rad na pravilnom usmeravanju vazdušne struje i rad na fonemskom sluhu mališana. Naravno, uz to su prisutne i vežbe pažnje i pamćenja, i njihovo mesto u toku tretmana je gotovo neizostavno. Najpre se vežba ponavljanje izolovanog glasa, potom se glasu pripaja još jedan glas (npr. ŠI-, ŠA-, ŠU-…). Potom se uključuje ponavljanje reči koje sadrže glas koji se vežba u različitim delovima svoje strukture (reč počinje ili završava tim glasom, ili se glas javlja unutar reči). Kako dete napreduje, glas se vežba učenjem pesmica, čitanjem rečenica i priča i polako se stremi ka tome da se glas (pravilno izgovoreni glas) počne javljati u spontanom govoru. Logopedski tretman obuhvata i rad na bogaćenju leksičkog fonda.

Detetu u ovom procesu nije lako. Logopedski tretman nije najčešće nešto u čemu dete uživa jer se radi upravo na slabostima deteta. Čak štaviše, neka deca odbijaju da učestvuju u početku tretmana jer je taj „sladak govor“ bio instrument pridobijanja roditeljske pažnje, interesantno oruđe deteta da bude u centru pažnje. Ukoliko dete odbija da se uključi i da sarađuje, važno je uključiti i psihologa u rad koji može da sa detetom i roditeljima porazgovara onda kada se situacija uporno ne menja.Na rezultate terapije utiče motivacija i karakterne crte deteta, redovni logopedski tretmani, dobra saradnja sa terapeutom i roditeljska pomoć. Podržite dete, pohvalite ga onda kada vidite da se trudi. Za korekciju izgovora svakog glasa, potreban je strpljiv i sistematičan rad.

Važno je da, ukoliko primetite neki problem u izgovaranju ili razumevanju glasova, što pre obratite logopedu. Što se pre obratite, lakše će problem moći da se reši.
Predlažemo Vam da više o logopedskom tretmanu pročitate u odeljku o našim programima. Tu možete naći više informacija o normama koje se tiču pravilnog govorno-jezičkog razvoja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *