Nema je više… Danas sam mnogo tužna….

  1. godina je bila prekretnica u mom životu… Kada je trebalo odlučiti šta dalje…U tim trenucima se osećate kao stari kofer u koji ste spakovali svesvoje stvari koje više ne nosite ali su Vam opet drage i ne želite da se rastanete od njih…

Sećam se… Kako sada dalje… Nemam tatu da me pogura, potapše po ramenu, zagrli i kaže biće sve dobro… Možeš ti to… Ja sam tu odmah iza tebe.

I dok sam pravila početničke korake u svom poslu došla je ona…. Došla je kao prolećni povetarac koji me je pomilovao po kosi, kao mirisna ruža koja se još nije razvila a ipak širi svoj opojni miris oko sebe… Došla je kao san koji mi je pokazao da na ovom svetu još uvek postoje takvi kao ona, takvi koji vraćaju veru, nadu, dobrotu, poštenje, vernost i ljubav.

Bila je puna ljubavi one prave prijateljske… Nismo se još upoznale, a već mi je bila prijatelj za ceo život… Sve do danas 13.3.2021. kada mi je stigla poruka, da njeno predobro i plemenito srce ne kuca više…Tišina… Duboka tišina u mom srcu, mojoj duši i mojoj glavi… Kažem Vam, nije mi ni majka, ni otac, ni sestra, ni brat, ali me danas boli moja duša i moje srce jer sam izgubila nekog ko mi je bio vetar u leđa, umesto moga oca kada sam činila prve korake u samostalnom poslu, svojim glasom me je milovala kao moja majka…

Kad god sam bila tužna… Znala je… Iako me nije videla… Orosto je osetila i sa svojim osmehom koji je krasio njeno lice govorila: „Proći će sve to draga, idemo dalje…“

Taj život koji nam donosi svetlost i tamu je nekada baš nepravedan jer nam uzme ono nama mnogo dragoceno kada ostanete bez reči, slova, glasa i kada Vam suze same teku…

Danas sam mnogo tužna… Jer je otišla žena meni mnogo važna i bitna…

Drhtavim glasom kažem sebi: „Budi ponosna što je nenadano došla u tvoj život, ostavila trag koji vreme neće nikada izbrisati jer su reči ,naše priče i slike dokaz da smo činile naš svet u kome smo se dobro razumele, sarađivale iako se nismo ni videle tog trenutka…Proći će mnogo proleća, zime, jeseni i leta…duvaće jaki vetrovi, smejaćemo se i plakati…ti i ja moja prijateljice i drugarice i ženo predivna sa očima srne i osmehom koji obasjava sve oko sebe…“

Molim te dozvoli da bude tako jer je tako sada lakše, jer pomisao da te neću čuti, videti, pogledati nikada više je…. Za mene neverica… Danas 13.3.2021. je otišla žena, moja draga Nataša.. Moj veliki prijatelj koji je sasvim slučajno ušao u moj život, a tu će ostati zauvek!

Hvala ti što si postojala i što si mi pokazala da takvi kao ti još postoje…. Pošteni, čestiti, dobri, plemeniti…

Dr sci. Nataša D. Čabarkapa

2 comments

  1. Bravo Nataša, i hvala ti za tople i iskrene reči koje si uputila na oproštaju dragoj prijateljici. Ponosni smo na tebe kao snajku!

    1. Poštovani i dragi Milanko,

      Hvala Vam. Dugo sam snaja u porodici Čabarkapa. Ono što sam naučila za sve ove godine je poštenog i čestitog sa ovog sveta na onaj ispratiti rečima. Prisustvovala sam mnogim govorima kada ste Vaše drage ispraćali. Moja prijateljica je to zaslužila. Što bi Vi rekli bila je čovek… I, to veliki čovek, majka, supruga i veliki prijatelj. Malo je reči koje sam napisala. Nastavljam tamo gde je ona stala i to će biti moje oduženje za sve ono što je ona meni dala i pružila kao prijatelj i čovek.

      S poštovanjem Nataša D.Čabarkapa

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *