Značaj pokaznog gesta i zbog čega je bitan za razvoj govora

Shvatanje i razumevanje govora započinje jednosmernim putem od roditelja i odraslih ka detetu. Ali to nije pravi vid komunikacije pošto komunikacija podrazumeva dvosmernu razmenu informacija. Te informacije mogu biti verbalne i neverbalne. Što znači da i pre same prve reči dete komunicira sa odraslima. Komunikacija počinje onda kada dete reaguje na govor i kada traži način da iskaže svoje potrebe. Iako možda izgleda da namerna komunikacija počinje sa pojavom prve reči, komunikacija zapravo počinje mnogo pre toga.
Dete komunicira pokretima svoga tela, glasanjem, facijalnom ekspresijom što treba da odgovara datoj situaciji, npr kada na pitanje dete potvrdno klimne glavom ili je okrene u stranu znamo da želi da kaže „da“ ili „ne“. Iako gestovi predstavljaju pratioce govora oni su važni onda kada ne postoji drugi vid komunikacije. Tada ih treba negovati jer su oni preteča komunikacije. Oni su dokaz da dete ima misaono-gestovne asocijacije i da dete može gestom da izrazi svoje misli. A od gesta do prve prave reči deli nas samo jedan korak.

Jedan od najranijih oblika gestova je pokazivanje. Formiranje i upotreba pokaznog gesta vezano je za finu motoriku, vizuomotornu koordinaciju, auditivnu i vizuelnu pažnju. Da bi dete moglo da upotrebi pokazni gest neophodno je da se mišići šake diferenciraju (razlikuju) tako da dete može voljno da pokreće odnosno ispravi kažiprst. Pokaznim gestom dete izražava svoje potrebe i želje dok ne razvije govor na tom nivou da umesto njega  koristi reči da izrazi potrebu.

Svaki put kada vi kažete: ,,Vidi, evo je maca!,” i pokažete, dete se okrene i usmerava svoju pažnju. Pokazni gest je važan i za savladavanje telesne šeme. Prstom će pokazati gde mu je glava, oko, nos, a gde su usta. Što više bude pokazivalo različite delove tela i dodirivalo ih bolje će upoznati svoje telo, a to je bitno za dobru komunikaciju na najranijem uzrastu. Dobro razvijena motorika omogućava detetu pored ostalog i izvršavanje naloga, koje je znak razumevanja govora. Kada detetu date nalog: „Pokaži gde je tvoje oko?“, ono najpre mora razumeti šta tražite od njega, imati pojam o telesnoj šemi i delovima tela, ali i razvijen pokazni gest.

Treba biti pažljiv sa preteranom upotrebom gesta. Važno je razvijati gestovnu komunikaciju, ali je potrebno težiti tome da se ona nadogradi i bude osnova za razvoj govorne komunikacije. Nije poželjno da se gestovni nivo, u svom najprostijem obliku, zadrži duže nego što je neophodno. Dete se brzo navikne da se obraća gestovima, naročito kada ga podstičemo da samo tako komunicira bez stimulisanja razvoja govora. Gestovi su potrebni u određenoj fazi kao prelazno sredstvo sporazumevanja, ali u kasnijim fazama razvoja govor ga postepeno zamenjuje.

Kada izostane pojava pokaznog gesta potrebno je obratiti pažnju na tokove saznajnog, motornog i razvoja komunkacije.

Kod kašnjenja pojave pokaznog gesta izvesno je da će postojati i kašnjenje u razvoju govora, ali i fine motorike i vizuomotorne koordinacije. Osim toga, detetova sposobnost da sa nama komunicira biće ograničena. To važi i u obrnutoj situaciji, kada želimo da ukažemo na nešto bitno, dete možda neće obratiti pažnju na naš prst, jer ni ono samo ne koristi taj gest. Pokazni gest se razvija izmedju 9. i 12. meseca. Ukoliko primetite izostanak ili kašnjenje pokaznog gesta u odnosu na uzrasne norme potražite stručnu pomoć logopeda, reedukatora psihomotorike i psihologa.

Pokazni gest možete stimulisati tako što ćete vi izdvojiti kažiprst deteta onda kada treba nešto da pokaže. Isto možete raditi na naš zanimljiv način, gde ćete iseći deo slamčice i zalepiti sličicu ili nalepnicu koju dete voli. Taj deo slamčice stavite na vrh kažipsta deteta. Tako će ono osvestiti taj deo šake, lakše će izdvojiti kažiprst i pratiti ga pogledom.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *