ZAŠTO JE BITNA RANA STIMULACIJA GOVORA?

Nema veze što još nije prohodala, devojčica je“.

Nema veze što još nije počeo da priča, dečak je“

Moja rođaka je isto tako, pa je sama progovorila sa 3 godine, pusti ga/je“.

Par rečenica na koje bismo voleli da se oglušite, jer često navode na pogrešan put. Iako nekada „vreme učini svoje“ i zaista, dete prohoda, progovori vrlo brzo nakon što se zabrinete, češće je slučaj da je to indikator kašnjenja razvoja.

Osnov gradnje kuće je postavljanje temelja. Osnov prohodavanja i progovaranja je sticanje iskustva. Dakle, ukoliko nešto ne štima, pogledajte temelj.

Cilj ovog teksta jeste skretanje pažnje na „temelje“ odnosno na govorno – jezičke faze kroz koje dete prolazi i treba da prođe, a ako se to ne desi onda govorimo o kašnjenju u govorno – jezičkom razvoju.

Roditelji često i sami primete da nešto nije u redu sa njihovim detetom i njegovim govorom, i sami se obrate stručnjaku, ali često dobiju odgovor „Sačekajte tri godine, još je mali, ima vremena…“. To nije istina! Savet: Čim posumnjate da Vaše dete:

  • ne reaguje na zvuk i na govor okoline,

  • da mu se govor i jezik razvijaju tako da odstupaju od uzrasnih normi,

  • da se njegov govor i jezik nepravilno razvija,

  • da njegovo ponašanje kao i njegova komunikacija nisu adekvatni za okolinu u kojoj se nalazi (vrtić,škola,parkić) ne oklevajte, već ga odvedite stručnjaku.

Prva godina je vreme kada mozak deteta intenzivno sazreva pod uticajem iskustva i vreme kada se prekretnice događaju na svakih par meseci. Kasnije se prekretnice događaju na 6 meseci ili godinu dana. Dakle, tada je bitno da dete aktivno koristi svoja čula, da obrađuje ono što je čulo, videlo, doživelo, probalo, pomirisalo, okusilo, videlo i da te podatke integriše u smislenu celinu. Često kada postoji problem sa kasnim progovaranjem, ispostavi se da detetu nedostaju upravo čulna i manipulativna iskustva.

Reč prati iskustvo. Razlog tome jeste upravo želja da se o tom iskustvu nešto kaže, da se ono označi, da se takvo iskustvo obnovi, da se nešto zatraži, da se prenese neka poruka vezana za iskustvo. Iz tog razloga, onda kada kasni govor, važno je obratiti pažnju na to šta dete ima u svom iskustvu. Kada dete ima čulna saznanja (vizuelna, slušna, taktilna i kinestetska) o pojmu „baciti“, „dati“, „skočiti“, i kada su ta iskustva organozovana, dete to iskustvo može da nazove pravim imenom, odnosno rečju.

Kada primetite da govor kasni, čućete često da Vam logopedi preporučuju da se započne i sa tretmanom reedukacije psihomotorike. Kada treba krenuti sa logopedskim tretmanima i tretmanima reedukacije psihomotorike? Što pre.

Zašto početi sa tretmanom što pre? Zato što je sposobnost mozga deteta da se oblikuje pod uticajem iskustva (da uči) najveća u prvoj godini života, i postepeno se smanjuje sa vremenom. Dakle, u tretmanu je vreme dragoceno. Kroz redukaciju psihomotorike dete dobija usmerenu stimulaciju koju može optimalno da iskoristi, jer razvijamo atmosferu sigurnosti u kojoj dete može slobodno da istražuje i saznaje. Telesna iskustva se dograđuju, obnavljaju i obogaćuju novim iskustvima. Dete se koristi telom i pokretom, kao oruđem saznavanja sveta i tako postaje svesno sebe i okruženja. Kada dete dolazi na logopedski tretman i tretman pokretom, reči se znatno brže usvajaju i što je još bitnije, dete ih spontano i svrsishodno upotrebljava.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *