Tretman senzorne integracije u logopedskom centru Čabarkapa

Senzorna integracija je aktivnost koja omogućava da se informacije koje stižu iz različitih čula obrade u mozgu. Dobra senzorna obrada je od ključne važnosti za svakodnevno funkcionisanje. Zahvaljujući dobroj integraciji čulnih informacija mi imamo jasnu sliku o tome gde se nalazimo, šta s dešava oko nas, uspevamo da usmerimo pažnju na aktivnost koju trenutno obavljamo, a nebitne poruke zanemarujemo (npr.buku sa ulice).

Detetu sa poremećajem senzorne integracije veliki problem može biti da usmeri pažnju na instrukcije koje mu daje nastavnik na času, da sedi za stolom 45 minuta, jer ne može da inhibira (suzbije) nevažne senzorne poruke iz okoline. Za takvo dete podjednaku važnost može imati i nastavnikov govor i kucanje zidnog sata u učionici, pa usled prevelikog čulnog opterećenja može stavljati ruke na uši i početi da plače. Ovo se dešava zbog toga što kod dece sa poremećajem senzorne obrade intezitet njihovih reakcija nije srazmeran intezitetu čulnog unosa. Često ova deca mogu burno da reaguju i na najmanji zvuk (auditivna preosetljivost), mogu izbegavati da trče, skaču, da zauzimaju različite položaje u prostoru (vestibularna preosetljivost), da odbijaju da dodirnu materijale različitih tekstura, kao što su pesak, vata, ljigave loptice, sunđer, testo (taktilna preosetljivost), da im smeta svetlo, odsjaj, šarenilo (vizuelna preosetljivost). S druge strane, neka deca mogu biti u stalnoj potrazi za jakim i intenzivnim čulnim unosima i tada govorimo o nedovoljnoj čulnoj osetljivosti. Vestibularno nedovoljno osetljivo dete može želeti da se dugo vrti u krug, vozi na vrtešci, ,,dubi“ na glavi. Taktilno nedovoljno osteljivo dete svoje senzorne potrebe može zadovoljiti na taj način što će jako pritiskati igračke, oralno ispitivati predmete, snažno grliti, neprestano taktilno istraživati različite površine rukama i nogama, pri čemu će često upotrebljavati veću površinu kože. Deca koja su nedovoljno proprioceptivno osetljiva često skaču bez prestanka, odguruju se o zid, snažno udaraju ili bacaju igračke, a sve u cilju da osete granice sopstvenog tela. Auditivno nedovoljno osetljivo dete može proizvoditi jake i glasne zvukove, dok će vizuelno nedovoljno osetljivo dete svoje senzorne potrebe zadovoljiti tako što će npr. gledati u svetlo ili mahati rukama isped očiju.Problem senzorne obrade se često sreće kod dece sa poremećajima iz autističnog spektra, Daunovim sindromom, cerebralnom paralizom, hiperaktivnošću, teškoćama u učenju, problemima u ponašanju.

Cilj senzorne integracije je da se detetu pruži ona vrsta senzornog unosa koja mu je potrebna i to u kontrolisanim dozama. To se čini aktivnostima senzorne modulacije, koje podrazumevaju desenzitivaciju i senzitivaciju. Aktivnostima desenzitivacije se smanjuje senzorna osetljivost (npr. taktilno preosetljivo dete će se postepeno izlagati taktilnim stimulusima), dok se aktivnostima senzitivacije povećava taktilna osetljivost (npr. proprioceptivno nedovoljno osetljivo dete će biti izlagano aktivnostima koje obezbeđuju intezivan proprioceptivni unos, kao što su nošenje, vučenje, dobacivanje teškom loptom…). Sve ove aktivnosti imaju cilj da dete nauči da prepozna svoje senzorne potrebe i da ih zadovolji na socijalno prihvatljiv način. Tako će se sa detetom koje grize odeću ili drugu decu, raditi na tome da nauči da jede hrskavu ili tvrdu hranu. Ono će tada zadovoljiti svoju potrebu za griženjem ili žvakanjem, ali na socijalno prihvatljiv način. Vrlo je važno naglasiti da dete mora da zadovolji svoje senzorne potrebe pre nego što započne bilo koju aktivnost koja zahteva pažnju.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *