Svetski dan mentalnog zdravlja

Svetski dan mentalnog zdravlja

Danas, 10. oktobra, se obeležava Svetski dan mentalnog zdravlja. Ovaj dan se obeležava od 1992. godine, a razlog je izraženija obaveza da se govori o ovom problemu kao i potreba da se radi na njegovom rešavanju. Svetska zdravstvena organizacija mentalno zdravlje definiše kao stanje blagostanja koje omogućava pojedincu da bude svestan svojih mogućnosti, da se suočava sa stresnim situacijama u životu, da radi produktivno i plodonosno i doprinosi svojoj zajednici.

Mentalno zdravlje podrazumeva skladan odnos u samoj ličnosti u emocionalnom, intelektualnom i socijalnom smislu.

Pod poremećajem mentalnog zdravlja se podrazumeva dugotrajno prisustvo simptoma, izvan kontrole pojedinca koji dovode do smanjenja funkcionalnog kapaciteta. Odlikuju se promenama u mišljenju, raspoloženju ili ponašanju ili kombinacijom ovih elemenata. U zavisnosti od težine poremećaja simptomi variraju od blagih do veoma ozbiljnih. Simptomi zavise od vrste mentalnog poremećaja, same osobe, njene porodice i socio-ekonomskog okruženja.

Mentalni poremećaji se javljaju kod ljudi oba pola, svih starosnih uzrasta iz svih sredina. Učestalost stresnih poremećaja je visoka, a u porastu su depresija, broj samoubistava, zloupotreba alkohola i supstanci i psihosomatski poremećaji. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije iz 2002. godine 154 miliona ljudi u svetu pati od depresije koja je glavni uzrok invalidnosti i nalazi se na četvrtom mestu globalnog opterećenja od bolesti.

Mentalno zdravlje je važno za funkcionisanje svakog pojedinca i društva zbog toga što psihički poremećaji ne izazivaju samo pogoršanje kvaliteta života, patnju i otuđenost obolelih osoba, već celoj zajednici stvaraju ogromno opterećenje posredovano ekonomskim faktorima. Pozitivno mentalno zdravlje uključuje samopouzdanje, sposobnost rešavanja problema i adaptaciju na svaki mentalni stres. Pozitivno mentalno zdravlje je sveopšta potreba svakog pojedinca.

Mentalna higijena je deo mentalnog zdravlja. Mentalnu higijenu je potrebno sprovoditi u svim stresnim situacijama, počevši od polaska u vrtić, zatim u školu, kao i u svim situacijama sa kojima se dete i odrasla osoba susreću tokom života. Posebno je potrebno sprovoditi mentalnu higijenu kod dece i osoba koje imaju neki poremećaj (osobe sa oštećenjem vida, osobe sa oštećenjem sluha, osobe koje su mentalno nedovoljno razvijene, vaspitno zapuštena deca, deca sa psihozom i sl.).

Deca koja se na neki način razlikuju od druge dece, bilo da imaju neki govorno-jezički poremećaj, oštećenje sluha, oštećenje vida ili neki fizički nedostatak (urođen ili stečen), često imaju osećaj nejednakosti i manje vrednosti što utiče na njihovo samopouzdanje. Usled teškoća sa kojima se dete nosi, roditelji često detetu pruže preveliku zaštitu, preneglašenu ljubav i pažnju (što može da utiče na emotivni razvoj i samopouzdanje deteta) ili se pak od deteta emotivno udalje. Teško je i jednima i drugima i baš zato je važno biti svestan značaja mentalne higijene, razumevanja sebe i drugih i traženja pomoći i za sebe i za one koje volimo.

Ovogodišnja tema Svetskog dana mentalnog zdravlja je: “Razumevanje je najbolji lek za dušu.” te u skladu sa tim poruka LEC Čabarkapa glasi: Veoma je bitno da razumete vaše dete koje ima neki poremećaj. Potrebno je da ga razumete kada ne može da vam kaže šta ga boli, šta želi da dobije od vas ili šta mu ne prija. Takođe, treba da upoznate decu i osobe iz okoline vašeg deteta kako na najbolji način da ga razumeju. Kako u vrtiću i školi da ostvaruju kontakt sa njim, kako da prepoznaju njegove potrebe i želje. Neophodno je da se uzajamno razumete sa stručnjacima koji rade sa vašim detetom (vaspitač, učitelj, logoped, reedukator psihomotorike, psiholog) i da jedni drugima budete podrška u cilju što boljeg i uspešnijeg tretmana, kao i napretka deteta.

Kao što osluškujemo i prepoznajemo neke promene u svom telu potrebno je da i na duši prepoznajemo promene i na vreme zatražimo pomoć odnosno da potražimo nekog ko će nas razumeti i ko će nam pomoći da budemo zdraviji, srećniji i uspešnijii. Kao što glasi ovogodišnja poruka: “Razumevanje je najbolji lek za dušu.”.

logoped beograd, privatni logoped, mucanje, disfazija, logoped iskustva, logoped ordinacija, logoped indivdualni tretmani, logoped srbija, dete ne govori, Svetski dan mentalnog zdravlja

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *