Evropski dan jezika

Čuvaj svoj jezik kao parče hleba koji jedeš svakoga dana…jer jezik ti daje slobodu, snagu i život.

Danas, 26.9., se obeležava Evropski dan  jezika. Obeležavanje  ovog dana je ustanovljeno tokom Evropske godine jezika 2001. godine i od tada se redovno obeležava. Obeležava se radi skretanja pažnje javnosti na lingvističko bogatstvo kao i na potrebu učenja stranih jezika. U Evropi postoji više od 220 autohtonih jezika što je oko 3% od ukupnog broja jezika, a u svetu se govori 6000-7000 jezika.

Jezik se definiše kao simbolički sistem koji određena jezička zajednica koristi radi sporazumevanja. Naš poznati lingvista Ranko Bukarski naglašava da jezik i govor stoje u odnosu koda i poruke, sistema i procesa, pa govor predstavlja jezik u akciji. Spasenija Vladisavljević, autor knjiga o jeziku i razvoju govora, ističe da je potrebno shvatiti celovitost sistema jezik – govor i njihovu transformaciju od jednog entiteta u drugi, jer oni funkcionišu u komunikacionom procesu, da se i ne pomišlja da jedno bez drugog može postojati, s obzirom da je jezik apstraktan simbolički sistem koji se konkretno realizuje govorenjem, nešto ređe pismom i najređe gestom.

Pod poznavanjem jezika se podrazumeva poznavanje njegove gramatike i pravopisa, kao i govorenje, čitanje i pisanje istog. U Srbiji je veliki broj osoba koji ne umeju da čitaju i pišu, odnosno nepismeni su. Taj broj iznosi 17% od ukupnog broja stanovništva. Takođe, broj osoba koji nisu završili osnovnu školu je veliki i iznosi 14%. Samim tim što nemaju školu i smatraju se nepismenima ne poznaju ni jezik u meri koja se očekuje. S obzirom da ne poznaju svoj jezik, jezik koji govore (maternji jezik) ne mogu poznavati ni neki strani jezik tj. ne mogu naučiti njegovu gramatiku i pravopis. Pre početka učenja bilo kog stranog jezika bitno je da dete/osoba ima usvojenu bazu maternjeg jezika, odnosno, potrebno je da dete ovlada maternjim jezikom kako ne bi kasnije naišlo na poteškoće u savladavanju stranog jezika.  Pre nego što dete počne da uči strani jezik, neophodno je da stručnjak (logoped) uradi procenu govorno-jezičkih sposobnosti, kako bi bili sigurni da učenje novog jezika neće poremetiti bazu maternjeg, već je nadograditi. Deca koja supstituišu (zamenjuju), omituju (izostavljaju), umekšavaju, obezvučavaju glasove ili/i iz bilo kog razloga kasne u govorno-jezičkom razvoju mogu da imaju takva odstupanja i u izgovoru i u stranom jeziku. Tek kada logoped ukaže na probleme koje dete ima prilikom izgovora glasova ili u samom kašnjenju govora, i nakon kontinuiranog logopedskog tretmana i rešavanja problema u govoru i jeziku dete je spremno za učenje novog jezika.

 

Za učenje stranog jezika bitno je poznavati neke od osnovnih principa učenja stranog jezika. Pristup učenju stranog jezika se razlikuje kod mlađe i starije dece.  Najbolji su rezultati postignuti kod onog učenja koje se odvija u prirodnoj sredini. Usvajanje stranog jezika je uspešnije kad se odvija kroz igru, pevanje, glumu, imitaciju i sl. Bitna stvar je da se deca na početku ne opterećuju gramatikom već da spontano usvajaju novi jezik. U ranom periodu života deca veoma brzo i sa velikom lakoćom upijaju znanje.  Najbolji primer za to je usvajanje maternjeg jezika. Dakle, u ranom uzrastu, ukoliko je govorno-jezički razvoj deteta uredan, usvajanje drugog jezika im ne predstavlja problem. Iako su dosadašnja iskustva pokazala da deca lakše usvajaju strani jezik u ranijem uzrastu, bitno je reći da početak učenja stranog jezika u sedmoj godini života je dovoljno rano da usvoji i izgovor i naglasak i da uspešno napreduje u usvajanju novog jezika. Uloga logopeda je da prati norme govorno-jezičkog razvoja i da tokom rada sa detetom stvara temelje za kasnije sticanje drugih znanja i veština.

Iako postoje argumenti koji idu u prilog učenju stranog jezika od malih nogu, ipak je za jezik (koji je po svojoj prirodi stalno u razvoju) neophodan rad tokom celog toka školovanja. Na taj način učenje jezika prati i sazrevanje deteta, što znači da neke novostečene misaone sheme omogućavaju da se neke jezičke strukture lakše razumeju i primene. Rano učenje jezika podstiče decu da kasnije uče i druge jezike. Automatsko i nesvesno usvajanje jezika motiviše decu za dalje učenje. Jako je bitan metod postupnosti koji mora biti u skladu sa detetovim mogućnostima. Edukativni materijal, takođe, mora biti prilagođen detetu i njegovim mogućnostima, kako ga ne bi sputavalo već motivisalo za dalje učenje.

Poruka LEC Čabarkapa roditeljima je da pre uvođenja novog jezika potraže savet logopeda koji će proceniti govorno-jezički status deteta. Ako dete ima bazu svoga jezika tada nema prepreka da se uvede novi jezik detetu. Potrebno je voditi računa da se suprasegment, melodija i artikulacija maternjeg jezika ne naruše. Poznavanje maternjeg jezika osobu čini pismenom, a pismenost se nadograđuje učenjem stranog jezika.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *