Svetski dan mentalnog zdravlja

Svetski dan mentalnog zdravlja

Danas, 10. oktobra, se obeležava Svetski dan mentalnog zdravlja. Obeležava se od 1992. godine, a razlog obeležavanja je izraženija obaveza da se govori o ovom problemu kao i potreba da se radi na njegovom rešavanju.

Svetska zdravstvena organizacija mentalno zdravlje definiše kao stanje blagostanja koje omogućava pojedincu da bude svestan svojih mogućnosti, da se suočava sa stresnim situacijama u životu, da radi produktivno i plodonosno i doprinosi svojoj zajednici. Mentalno zdravlje podrazumeva skladan odnos u samoj ličnosti u emocionalnom, intelektualnom i socijalnom smislu.

 Pod poremećajem mentalnog zdravlja se podrazumeva dugotrajno prisustvo simptoma, izvan kontrole pojedinca koji dovode do smanjenja funkcionalnog kapaciteta. Odlikuju se promenama u mišljenju, raspoloženju ili ponašanju ili kombinacijom ovih elemenata. U zavisnosti od težine poremećaja simptomi variraju od blagih do veoma ozbiljnih. Simptomi zavise od vrste mentalnog poremećaja, same osobe, njene porodice i socio-ekonomskog okruženja.

Mentalni poremećaji se javljaju kod ljudi oba pola, svih starosnih uzrasta iz svih sredina. Učestalost stresnih poremećaja je visoka, a u porastu su depresija, broj samoubistava, zloupotreba alkohola i supstanci i psihosomatski poremećaji. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije iz 2002. godine 154 miliona ljudi u svetu pati od depresije koja je glavni uzrok invalidnosti i nalazi se na četvrtom mestu globalnog opterećenja od bolesti.

Mentalno zdravlje je važno za funkcionisanje svakog pojedinca i društva zbog toga što psihički poremećaji ne izazivaju samo pogoršanje kvaliteta života, patnju i otuđenost obolelih osoba, već celoj zajednici stvaraju ogromno opterećenje posredovano ekonomskim faktorima.

Unapređenje i očuvanje mentalnog zdravlja uključuje široku paletu akcija, prvenstveno strategija vezanih za promociju i održavanje dobrobiti pojedinca. Pozitivno mentalno zdravlje uključuje samopouzdanje, sposobnost rešavanja problema i adaptaciju na svaki mentalni stres. Pozitivno mentalno zdravlje je sveopšta potreba svakog pojedinca.

Mentalna higijena je deo mentalnog zdravlja. Mentalnu higijenu je potrebno sprovoditi u svim stresnim situacijama, počevši od polaska u vrtić, zatim u školu, kao i u svim situacijama sa kojima se dete i odrasla osoba susreću tokom života.  Posebno je potrebno sprovoditi mentalnu higijenu kod dece i osoba koje imaju neki poremećaj (osobe sa oštećenjem vida, osobe sa oštećenjem sluha, osobe koje su mentalno nedovoljno razvijene, vaspitno zapuštena deca, deca sa psihozom i sl.).

Sam polazak u školu za dete je stresna promena, naročito za dete koje nije psihološki pripremljeno. Polaskom u školu dete iz sveta igre prelazi u svet obaveza i ocenjivanja (kazne i pohvale). Sve to je praćeno pritiskom škole (učiteljice/učitelja) i roditelja da se postignu što bolji uspesi. Ovaj period može biti posebno stresan ako je praćen neprihvatanjem od strane dece iz razreda, nastavnika ili ako dete doživljava nejednak tretman u odnosu na ostalu decu, ako je zapostavljeno ili ako prima uvrede. Školski uzrast je značajno doba za formiranje ličnosti zbog toga što se u tom periodu lako mogu menjati stečene osobine koje su loše i usvajati nove koje su dobre. Veoma je bitno da deca pre škole pohađaju predškolsko kako bi se lakše uklopilo u školske obaveze i bitno je obezbediti što bezbolniji prelazak iz predškolskog u školu. Period puberteta je posebno delikatan period u kome se i u porodici i u školi mora brižljivo raditi na mentalnoj higijeni.

Deca koja se na neki način razlikuju od druge dece, bilo da imaju neki govorno-jezički poremećaj, oštećenje sluha, oštećenje vida ili neki fizički nedostatak (urođen ili stečen), često imaju osećaj nejednakosti i manje vrednosti što utiče na njihovo samopouzdanje. Usled teškoća sa kojima se dete nosi, roditelji često detetu pruže preveliku zaštitu, preneglašenu ljubav i pažnju (što može da utiče na emotivni razvoj i samopouzdanje deteta) ili se pak od deteta emotivno udalje. Teško je i jednima i drugima i baš zato je važno biti svestan značaja mentalne higijene, razumevanja sebe i drugih i traženja pomoći i za sebe i za one koje volimo.

Kao što idemo kod lekara kada nas nešto zaboli, kao što osluškujemo svoje telo, važno je da slušamo i svoju dušu. Traženje pomoći kada nam je teško nije sramota i nije za osudu, naprotiv, to je način da sebe i okruženje učinimo boljim, zdravijim i srećnijim.

logoped beograd, privatni logoped, mucanje, disfazija, logoped iskustva, logoped ordinacija, logoped indivdualni tretmani, logoped srbija, dete ne govori

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *