dan deteta

Svetski dan deteta

Svetski dan deteta 1. jun, međunarodni dan svakog deteta gde god da se nalazi. Svetski dan deteta se proslavlja kako bi se internacionalno ukazalo na dečija prava. Ovaj datum je ustanovljen od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 1954. godine (sličan događaj Svetski dan dece se slavi 20. novembra, ali je na Generalnoj skupštini UN ipak proglašen 1. jun kao Svetski dan deteta).

Na današnji dan se održavaju manifestacije širom sveta sa ciljem da se organizuju druženja dece koja pripadaju različitim nacionalnim manjinama, deca sa posebnim potrebama i deca iz domova za nezbrinutu decu. Dan po sebi ima za cilj da se skrene pažnja javnosti na obaveze društva prema deci kao i na aktuelne probleme sa kojima se deca suočavaju.

Dečija prava su utvrđena Konvencijom o pravima deteta usvojen od strane Ujedinjenih nacija 1989. godine.

Osnovni principi Konvencije su:

– pravo na život, opstanak i razvoj;

– najbolji intres deteta;

– pravo na participaciju;

– pravo na nediskriminaciju.

Kada govorimo o pravima deteta treba spomenuti i Porodični zakon koji predviđa da roditelji ne smeju da podvrgavaju dete ponižavajućim kaznama, koje vređaju ljudsko dostojanstvo deteta, kao i da su dužni da ga zaštite od nasilja drugih ljudi. Važnost ovog zakona je u tome da roditelji moraju da znaju da se modeli ponašanja uče i da nije dovoljno deci govoriti kako treba da se ponašaju, nego da im kao roditelji, vaspitači, ponudimo model.

Problem dece sa invaliditetom i njihovih roditelja kao i njihovih prava su česta polemika današnjeg društva. Prava na njihovo obrazovanje,uključivanje u redovne škole, zaposlenje, što manje arhitektonskih barijera (rampi za invalidska kolica, liftovi, prilagođenih toaleta) što im omogućava dostupnost svakoj ustanovi.

Romska deca su, takođe, u mnogim aspektima diskriminisana. Okolnosti su te da u Srbiji u blizini romskih naselja postoje takozvane romske škole koje pohađaju isključivo romska deca. Nisu retki slučajevi njihove segregacije tako što se izdvajaju u posebna odeljenja, što je zabrinjavajuće.

Prema podacima izveštaja centra za socijalni rad u Srbiji danas ima preko 6000 dece bez roditeljskog staranja. Od toga je oko 5000 dece smešteno u hraniteljske porodice, a oko 1000 njih se nalazi u domovima za decu bez roditeljskog staranja.

Ono što nas još brine, a tiče se dece, je i porast govorno-jezičke patologije.

Višegodišnja longitudalna istraživanja (IEFPG) koja su rađena od 1953. godine su pokazala da je tada bilo oko 8% dece predškolskog i školskog uzrasta sa problemima u govoru, jeziku, ponašanju, učenju i verbalnoj komunikaciji. Od 2008. godine taj procenat se povećao na 63% dece predškolskog uzrasta i u proseku oko 30 do 40 % dece osnovno školskog uzrasta.

Dolaskom na svet ta mala bića nas uče mnogim stvarima: da budemo veseli, a da nam za to nije potreban razlog,da budemo uporni i istrajni kao kada sa ormara želimo zabranjeni slatkiš,da kada padnemo dok trčimo kroz parkić brzo i ustanemo, kada plačemo da nam zagrljaj dragih bude utočište i podstrek za dalje.To su vaša i naša deca i treba ih zalivati i negovati kao cvet, jer cvet je ukras bašte i ukras sveta.

logoped beograd, privatni logoped, mucanje, disfazija, logoped iskustva, logoped ordinacija, logoped indivdualni tretmani, logoped srbija, dete ne govori

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *