Svetski dan zdravlja

Svetski dan zdravlja

Na današnji dan širom sveta obeležava se Svetski dan zdravlja. Pre 66 godina, 7. aprila osnovana je Svetska zdravstvena organizacija čiji je statut potpisalo 26 zemalja, a taj dan proglašen je Svetskim danom zdravlja.

Svetski dan zdravlja se slavi kao godišnjica osnivanja SZO, s jedne strane, ali u isto vreme organizacija koristi taj dan da bi skrenula pažnju svetske javnosti na najznačajnije probleme u vezi sa zdravljem ljudi na globalnom nivou.
Ove godine, 7. april je dan koji se posebno posvećuje dijabetesu, koji je nažalost sve prisutniji širom sveta. Parola ovogodišnjeg Svetskog dana zdravlja glasi „Pobedi dijabetes“ (Beat diabetes).

Šećerna bolest ili dijabetes (lat. diabetes mellitus) je hronični, neizlečivi poremećaj metabolizma, koji se karakteriše trajno povišenim nivoom glukoze (šećera) u krvi. Uglavnom je uslovljen naslednim faktorima, a nastaje zbog smanjenog lučenja ili smanjenog biološkog dejstva hormona insulina, odnosno u kombinaciji ova dva faktora. Posledica ovih poremećaja je oštećenje strukture i funkcije krvnih sudova, koje se direktno odražava na rad važnih organa kao što su srce, bubrezi, nervni sistem, oči i dr. čije nam je pravilno funkcionisanje potrebno za svakodnevne aktvnosti.
Osim naslednog, postoje i drugi faktori za nastanak ovog metaboličkog poremećaja, kao što su savremen način života i povećanje broja spoljašnjih etioloških činilaca – sklonost ka unošenju veće količine slatkiša, preobilna ishrana i gojaznost, smanjena fizička aktivnost, prelazni period kod muškaraca i žena (klimakterijum), sklonost čestim infekcijama, nazebima i zapaljenjima, stresne situacije,… Dijabetes može nastati i kao posledeca nekih oboljenja.

Najčešće se javlja u starijem životnom dobu kao posledica opštih degenerativnih i sklerotičnih promena u organizmu, a kod mladih osoba može nastati usled genetskih poremećaja ili oštećenja pankreasa kod određenih zaraznih oboljenja.

Šta je zdravlje?

Zdravlje je stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i nemoći. (SZO)

Većina misli o zdravlju tek onda kada se razboli. Tada se odlazi kod lekara, dobije se lek i uz pravu terapiju – izlečenje je na pomolu.
Međutim, važnije od lečenja neke bolesti jeste sprečavanje njenog nastanka. Jačanjem imuniteta postajemo otporni na razne viruse i bakterije, uzročnike mnogih bolesti.

Vratićemo se do samog intrauterinog perioda deteta, perioda kada je dete još u majčinom stomaku. Tada je ono naizlged zaštićeno i jedna od većih roditeljskih „briga“ jeste „samo da bude muško/žesnko“, dok ona najbitnija i najveća treba biti „samo da je zdravo“.

Majka još u trudnoći treba da vodi računa kako bi sprečila uticaj mnogih riziko faktora na razvoj njenog ploda – deteta.

Pre proširivanja porodice, trudnoće, osoba sa dijabetesom treba konsultovati tim stručnjaka lekara kako bi predupredili moguće komplikacije izazvane hroničnim dijabetesom.
Šećerna bolest mora da bude dobro regulisana pre i u toku same trudnoće kako bi trudnoća protekla uredno i kako bi se izbegle moguće fetopatije (poremećaji koji nastaju u periodu trudnoće).
Deca iz porodice dijabetičara mogu da budu zdrave osobe celog života, mogu da u toku života obole od šećerne bolesti (kasnije) ili mogu da je dobiju u detinjstvu. Svaki potomak iz porodice dijabetičara je potencijalni (pre)nosilac šećerne bolesti, a njeno ispoljavanje najčešće zavisi od drugih uticaja.

Nekada se dešava da trudnica oboli od dijabetesa i to je tzv. gestacioni dijabetes. Rizična grupa su žene starije od 25 godina, koje su bile gojazne i pre trudnoće, naročito one sa genetskim predispozicijama za razvoj bolesti. Dijagnostifikuje se uglavnom posle 24. nedelje trudnoće, mada može i ranije. Obično se povlači šest nedelja nakon porođaja, jer mu je glavni uzrok upravo trudnoća. Ovaj tip šećerne bolesti može da ugrozi zdravlje fetusa ili majke, a kod 20-50% žena sa ovim oboljenjem kasnije u životu se javlja dijabetes tip 2. Iako je ovo prolazna bolest koja se uspešno leči, kod nelečenog oblika mogu se javiti problemi sa plodom (makrozomija, fetalne malformacije, kongenitalne srčane mane,…). U svakom slučaju, trudnoća sa šećernom bolešću je visoko rizična, i zahteva intenzivnu kontrolu i terapiju za vreme celog njenog trajanja, kao i u toku porođaja.

Pored terapije i fizičke aktivnosti, najveći udeo u dobroj kontroli šećerne bolest ima ishrana. Izbalansiranom, raznovrsnom ishranom i umerenošću u količini daćete svom organizmu ono najbolje.

Šta se dešava kada dete dobije šećernu bolest? Iako nije ni malo lako i gotovo i da ne postoji period adaptacije, vreme da se roditelji ali samo dete naviknu na novonastalu stituaciju, roditelji moraju da nauče sve vezano za dijabetes i da svoje početno i neveliko iskustvo i znanje prenesu na dete. Dete koje ima šećernu bolest ne sme da shvata sve tako tragično i tužno. Kakav će stav dete zauzeti, zavisi od stava roditelja. Za njega šećerna bolest postaje nešto što je normalno i sa čim treba da se živi. Roditelji ne smeju da pokvare takav osećaj, brigom i sažaljenjem. Sazrevanjem deteta, porodica kao i ono samo, se navikava i usvaja nove navike koje su preduslov za regulisan dijabetes. Atmosfera u porodici je veoma važna jer ima veliki uticaj! Nametnuta promena u režimu ishrane svih zdravih članova porodice, nervoza zbog zabrana, osećaj žaljenja zbog redovnog uzimanja insulina, preterana briga sve to ima suprotan efekat od željenog i obeshrabruje dete sa dijabetesom. I osoba koja ima dijabetes (obično kada je šećer povišen) može da postane naporna svojim članovima porodice svojom nervozom, neodgovornim ponašanjem, ali i hipoglikemijama. Jedino rešenje je u edukaciji svih!
Osoba koja ima dijabetes može da osnuje zdravu porodicu i da ima solidan brak, samo ako je samostalna i nezavisna. Takva osoba se smatra uslovno zdravom osobom. Može da ima zdravu decu. I ne sme dozvoliti sebi da svog supružnika ili decu optereti svojim stanjem, kako je nekada opterećivala roditelje. Uslov za samostalnost i nezavisnost je znanje.
Osobe koje u kasnijoj dobi dobiju dijabetes često neozbiljno shvataju i ne odlaze u pravo vreme kod lekara ili se nesavesno pridržavaju terapije. Treba naglasiti da osoba koja dobije dijabetes kasnije – tokom života, nema „lakši“ oblik bolesti, od deteta koje ima dijabetes od svoje pete godine. Naprotiv, krvni sudovi su stariji, navike se teško menjaju, malo je vremena, a mora isto toliko da se uči!

Zato na ovaj dan, apelujemo da budete svesni ove bolesti koja je podmukla i vreba, a ne bira pol i godine starosti. Redovne kontrole, korigovanje ishrane, kontrola nivoa šećera u krvi može vam spasiti život.

Sve što možemo platiti je jeftino, samo zdravlje ne možemo jer je ono najskuplje i kada se jednom naruši teško može da se vrati u normalne tokove.

logoped beograd, privatni logoped, mucanje, disfazija, logoped iskustva, logoped ordinacija, logoped indivdualni tretmani, logoped srbija, dete ne govori, zdravlja

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *