grickanje noktiju

Zašto deca grickaju nokte?

„Ne mogu da prestanem, moram da grickam nokte… Zvuči i izgleda smešno, ali nije. Iza ovih reči se krije problem. Zašto ja to radim? Šta je uzrok? Zašto moje dete gricka nokte? Pitaju se Marija, Saša, Dušan…školarci jedne osnovne škole i njihovi roditelji.“

Da li ste primetili da vaše dete ima naviku koja, po vama, nije dobra za njega? Da li ste primetili da ima naviku za koju smatrate da je vrlo nepristojna u društvu i potencijalno je ugrožavajuća za zdravlje vašeg deteta, kao što je grickanje noktiju? Ukoliko ste to primetili, možemo da kažemo da ste u pravu što ste svesni da je ta navika loša za vaše dete i što vam ona okupira pažnju i na neki način vas zabrinjava. Odnosno, ta navika vašeg deteta vas poziva da se bavite njome, tačnije, da se bavite vašim detetom.

Kao i mnoga druga specifična ponašanja deteta i ova navika može služiti detetu da privuče pažnju i da vam saopšti: „Tu sam, trebaš mi, imam nešto da ti kažem, ali ne znam kako.“. Ili: „Šta još treba da uradim pa da shvatiš da mi nedostaješ?“. Ovo je samo jedno od tumačenja ove prisilne radnje. Možemo pretpostaviti i da je grickanje noktiju (onikofagija) način da se dete izbori sa nekom situacijom koja je za njega frustrirajuća ili ugrožavajuća na neki način i u kojoj se oseća nesigurno, nezaštićeno. Ovu nervoznu naviku u tom slučaju može da ponavlja zbog osećanja teskobe, nemoći da se izbori sa novonastalom situacijom ili uznemirenosti (anksioznosti). Grickanje noktiju može se javiti i uz neke druge poremećaje kao što je hiperkinetski sindrom ili trenutnim dešavanjima u porodici i školi (mama i tata se razvode; tata tuče mamu ili tata pije; mama puno radi i nikada nije kod kuće; dobio/la sam batu ili seku; učiteljica me nešto pita, ali ja je ne razumem). Grickanje noktiju može da bude i uzrok i posledica javljanja problema sa pisanjem, čitanjem ili pojave mucanja. Sve ovo možda muči vaše dete i uzrok je zašto ono gricka nokte jer ne razume situaciju, nije mu jasno zašto je to tako, a vi mu niste na vreme objasnili, niste primetili njegov problem ili ne obraćate pažnju na njegov problem. Ako ne primetite da vaše dete ima neki problem taj problem može da se udruži sa drugim problemima kao što su povlačenje deteta u sebe, agresivnost ili grickanje noktiju.

Grickanje noktiju može pratiti problem u učenju koji se ogleda u lošim strategijama učenja i problemima u čitanju i pisanju, lošem zapamćivanju pri pisanju diktata (Npr. Dete od deset rečenica zapamti i napiše četiri ili tri sa puno izostavljenih slova.). Roditelji tada primećuju da dete ima problem u usvajanju školskog gradiva i povezuju to sa grickanjem noktiju tako što shvataju da je dete pokazivalo da ima neki problem, a oni nisu obraćali pažnju. Dete koje doživljava neuspeh u školi prilikom usvajanja veština čitanja i pisanja svoju frustraciju može da ispolji i tako što će usvojiti ovu nervoznu i lošu naviku naviku, koja vremenom dobija šire razmere.

Svako grickanje noktiju je individualan fenomen i možemo otkriti da iza toga stoje različite dečje potrebe i osećanja. Ono što je zajedničko jeste da je ta navika jedna od prislnih radnji i da se svrstava u emocionalne poremećaje pri čemu dete najčešće nije svesno toga što radi, kao ni toga šta ta navika „radi za njega“.

Detetu treba pomoći da se osvesti šta radi i zašto to radi. Prvi korak ka promeni jeste da postanete svesni da vaše dete ima problem i da ne zna da ga samo reši. Pošto ne može samo da nađe rešenje dete ima potrebu da se nekako isprazni i najčešće to radi tako što gricka nokte. Potrebno je da postanete svesni nečega kod vas samih, da ste možda vi ili nešto iz detetovog okruženja uzrok tog problema, da to prihvatite i osmislite način kako da ga rešite. Svaki roditelj mora da se zapita „Zašto moje dete gricka nokte?“ i da pokuša da nađe razlog zbog koga to dete radi. Kao što dete ne može samo da reši problem, tako ni roditelj ne može. Potrebna im je pomoć stručnjaka, kao što su psiholog, logoped ili učitelj.

Nikako nije preporučljivo kažnjavati dete na bilo koji način zbog toga što gricka nokte. Pogrešno bi bilo govoriti detetu kako će biti kažnjeno zato što to radi, da je to ružno, kako ga sva druga deca gledaju dok to radi, kako može da se zarazi nekom bolešću i slično. Nekad vaša izričita zabrana može pomoći detetu da trenutno prestane da gricka nokte i da ne gricka nokte pred vama. Pred autoritetom koji je jasan i podržavajući ono će prestati to da radi neko vreme, ali pošto se problem nije rešio ono će da nastavi da gricka nokte. Granica roditelja u vidu naredbe: „Nemoj to da radiš.“ može trenutno da urodi plodom.
Ali šta ako dete i posle toga nastavi da gricka i to potraje? Onda je vreme da vi promenite princip i prilagodite strategiju rešavanja problema. Šta još možete da uradite? Važno je da znate da ste vi vašem detetu potrebni. Bavite se vašim detetom. Provodite vreme sa njim, radite stvari zajedno. Kroz zajednički provedeno vreme i aktivnosti doći ćete do odgovora. Važno je da smislite zajedničku aktivnost kroz koju će i samo dete doći do odgovora zašto i kada to radi. Ta aktivnost može da bude Npr. igranje uloga ili smišljanje priča. Kroz te aktivnosti možete da uvidite obrazac ili šemu po kojoj se nepoželjna navika ponavlja i onda će kroz značenje koje ste joj pripisali moći da je kontroliše i menja.

Ako i to ne bude dovoljno potražite pomoć stručnog tima koji će svojim pristupom i metodama zajedno sa vama tragati za rešenjima. Ako je ta navika povezana sa problemima učenja logoped će sa detetom raditi i na strategijama učenja i veštini čitanja i pisanja, brzini pisanja pri diktatu u školi, dok će psiholog pružati adekvatu psihološku podršku i sagledati problem iz šire perspektive.

logoped beograd, privatni logoped, mucanje, disfazija, logoped iskustva, logoped ordinacija, logoped indivdualni tretmani, logoped srbija, dete ne govori

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *