Loše ocene

Otkud deci loše ocene?

I mnogo pre nego što krenu u školu, decu navikavamo na petice, zvezdice, mašnice, cvetiće, i druge, što „prave“, što simbolično predstavljene ocene o tome „kakvi su bili“ u vrtiću, na engleskom, na radionicama ili ko zna čemu drugom.
„Bio si super, evo ti pet“.
„Evo pet zvezdica za naučenu pesmicu!“

Čini se kao da su mnogi roditelji usvojili da ocena (što izražena brojem, što skupom smajlića) može da dobro predstavi znanje njihovog deteta. Posledično, kada se kontrolni zadatak donese kući na pregled, neretko se dešava da se komentar ustremi isključivo na ocenu : „Pa zašto si dobio trojku?“ Loše ocene u velikom broju slučajeva predstavljaju za roditelje alarm da „nešto nije kako treba“, a on najčešće zvoni kao signal da je dete „lenjo“, da ga „mrzi“ da vežba, da mu je „pažnja užas“ i slično. Međutim, kada se obratite nekom ko se bavi decom, teško da ćete iz prve dobiti odgovor na to otkud Vašem detetu loše ocene. Niz je razloga koji mogu uticati na postignuće deteta. Ovaj tekst predstavlja pokušaj da to objasnimo.

Ne može ili neće da uči?

Kada razmatramo pitanje „loših ocena“ važno pitanje je da li dete ne može ili neće, odnosno da li postoji problem sa detetovim sposobnostima ili dete bira da ne postiže bolji uspeh.

Hajde da krenemo od sposobnosti. Važno je proveriti da li detetov kognitivni status, detetova inteligencija, može da odgovori zahtevu zadataka. Ukoliko postoji sumnja da se problem nalazi u inteligenciji, potrebno je obratiti se psihologu koji ima zadatak da testovima utvrdi šta „ne štima“ u načinu na koji dete misli. Potom, u skladu sa utvrđenim problemima, dalje pravi program rada sa detetom. Roditelji često guraju dete nesvesni problema, praveći još veći problem u odnosu na postojeći jer frustriraju dete sopstvenim zahtevima na koje ono nije u stanju da odgovori.
Ako je inteligencija uredna, treba obratiti pažnju na druge sposobnosti. Proverite da li dete dobro čuje i dobro vidi. Začudili biste se kada biste saznali koliko se takva greška potkrala i roditeljima i učiteljima!

Testovi inteligencije često „hvataju“ i problem sa pažnjom. Postoje podtestovi koji su posebno osetljivi na deficite u pažnji. Međutim, nekada dete ne izgubi pažnju zato što nije naučilo da je usmerava, već zato što gradivo nije dovoljno zanimljivo, izazovno, stimulišuće za dete. I jednu i drugu vrstu problema je važno detektovati na vreme. Ranije smo pisali o neurofidbek metodi kojom se mogu prepoznati na osnovu amplituda moždanih talasa različita mentalna stanja (pa i stanje koncentrisanosti) i koja je korisna za prepoznavanje ovakve vrste problema. Ona može da fino razlikuje „ne mogu“ i „neću“ kod dece. Ukoliko dete „neće“ onda se traga za razlogom zašto neće.

Treba razlikovati da li dete postiže loše rezultate na svim predmetima ili specifično na jednom ili dva predmeta. Ponekada može biti da sam predmet detetu „ne leži“ a ponekada i da baš određeni predmet provocira da detetove „slabosti“ izađu na videlo. Kod učenika starijih razreda, može da se radi i o odnosu koji učenik ima sa svojim nastavnikom i koji može da ga podstiče ili blokira da postiže dobre rezultate.
Logopedi ističu da problemi u čitanju i pisanju imaju svoj koren u ranijim fazama govorno-jezičkog razvoja. Naime, problemi koje logoped nije na vreme uočio, vrlo često znaju da progrediraju u školskom periodu. Zato je važno, kada postoje specifični problemi u čitanju i pisanju, ali i verbalnoj komunikaciji uopšte, obratiti se logopedu.

Ima i onih slučajeva kada se sposobnosti ne dovode u pitanje, već kada se problem sa ocenama krije iza paravana nekog drugog problema.

S obzirom da su roditeljima ocene nekada toliko važne, pametno dete može lako da uvidi koliko korisno sredstvo za manipulaciju one mogu biti. Jednostavnim praćenjem reakcija roditelja, dete može naučiti da su loše ocene signal da se detetu treba posvetiti pažnja. Neretko se takav slučaj viđa kod dece prezauzetih roditelja. Tada loše ocene služe da se dete ponovo okruži roditeljima.
Loše ocene (uz vrlo često i probleme u ponašanju, atipičnih za dete) primećujemo ponekad i kao simptom problema u porodici. Dešava se da dete počne da dobija loše ocene da bi se pažnja skrenula sa problema roditelja (ili porodice uopšte) na samo dete. Na taj način detetov „problem“ zapravo biva tačka u vezi sa kojom oni, koji su inače u svađi, prave alijanse da bi se sa njim „izborili“.

Čak i kada ste uvereni da je dete „lenjo“, nije dovoljno opisati problem tim jednim pridevom. Treba zaviriti u to šta je uzrok „lenjosti“. Naime, može biti da dete nije „naviklo“ da radi nešto što iziskuje malo više truda, već je dosadašnje zadatke obavljalo sa lakoćom (ili su zadaci bili prelaki, a sada se susreće sa nečim za šta mora da se pomuči). Može biti i da dete ne vidi neki poseban smisao u dobijanju dobrih ocena (na primer, ako dobija isti tretman i kada ima i kada nema dobre ocene, od njemu važnih ljudi). Ili, jednostavno, ocene detetu mogu biti nevažne ako mnogo veću nagradu dobija iz istraživanja sebi zanimljivih tema (što se često vidi kod darovite dece koja motivaciju crpe iz saznanja koja stiču, pre nego iz ocena koje im se dodeljuju). Loša ocena može biti nekad signal detetovog pokušaja prilagođavanja vršnjačkoj grupi kojoj želi da pripada. Vršnjaci mogu izgraditi takav kontekst u kojem loša ocena znači biti kul, a dete može izabrati da žrtvuje ocenu da bi se drugačije pozicioniralo u društvu. Nekada se desi da se ocena shvati „preozbiljno“. Naime, postoje mnogi slučajevi dece koja kada vežbaju pokazuju da se odlično snalaze sa gradivom. Problem nastaje kada dođe do trenutka kada naučeno treba da se predstavi. Kontrolne vežbe, odgovaranja, različite provere znanja mogu biti veliki izvor stresa za dete. Često, kao i odrasli, i deca podlegnu tremi i ne pokažu svoj maksimum. Ako se radi o ovakvom problemu, važno je odvesti svoje dete psihologu kako bi se ti strahovi proradili.

Koji god da se razlog krije iza loših ocena, važno je probati razumeti dete da bi se on dokučio i da bi se moglo osmisliti kako detetu pomoći. Iz tog razloga, u našem centru biramo da dete sagledamo iz različitih perspektiva, kao multidisciplinarni tim, i osmislimo rad sa detetom koji je u njegovom najboljem interesu.
Ne namećite detetu etikete, već probajte da razumete gde se krije problem. Ukoliko to sami ne uspevate, obavezno konsultujte ljude koji se bave tom problematikom.

logoped beograd, privatni logoped, mucanje, disfazija, logoped iskustva, logoped ordinacija, logoped indivdualni tretmani, logoped srbija, dete ne govori

2 comments

  1. Postovani,nas problem je sljedeći.Kao porodica,nemamo nikakvih problema,sve je normalno,stariji sin ima 13 godina,dobro dete,do sad odličan u školi.Ali sada se sve to menja,objašnjava mu otac neki predmet,npr matematiku,dobije 4,sljedeći pismeni 2 ista oblast.Ostale predmete ne može vise od 3,jedino 4 iz geografije,istorije i francuskog.Spremi engleski,misli da će možda biti 5,ali bude 3,u stvari ne zna,ne interesuje ga koja su pitanja bila,ne ime da proceni svoj rad,kaže da ga mrzi da ući.Isto tako i u fudbalu koji trenira,nije bitno da li igra jedno poluvreme ili 15 minuta,sve je ravna linija.Nema uzbuđenja ali nema ni tuge…Ne znamo kao roditelji kako da se postavimo,probali pričom,nagradom,kaznom,ništa ne deluje.Mi smo tu za njega,i da objasnimo i pričamo,ali sad se već plašim da je problem koji postoji dublji ali ne znam kako da doprem do njega.
    Pozdrav

    1. Poštovana,

      Hvala Vam na ukazanom poverenju da nam se obratite za savet. Po Vašim rečima Vaš sin je imao dobar uspeh u školi. Nekada problemi u čitanju i pisanju imaju svoj koren u ranijim fazama govorno-jezičkog razvoja. Mi nemamo podatke kakav je bio njegov raniji govorno-jezički, socioemocionalni i psihomotorni razvoj da bi sa sigurnošću mogli da kažemo zašto su sada nastali problemi. Ovo je specifičan period u razvoju kada se javljaju i novi izazovi za dete u emotivnoj sferi i sferi identiteta. Potrebno je detaljnije ispitati sferu motivacije i uvideti da li je razvijena unutrašnja naspram spoljašnje motivacije i poraditi na stimulaciji motiva za postignućem. Takođe, može se dešavati da određeni aspekti slike o sebi snažno utiču na zalaganje deteta i u drugim sferama, što je naročito osetljivo u godinama u kojima je Vaš sin. Pošto faktori koji mogu da utičnu na postizanje školskih znanja mogu biti raznovrsni naš savet bi bila multidisciplinarna procena.

      Ukoliko želite dodatne informacije možete nas kontaktirati na broj telefona 0668279797 svakog radnog dana od 10h do 18h.
      Srdačan pozdrav, tim L.E.C. Čabarkapa

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *