Kako da se bavite onim što ćete zapravo…voleti?

Jeste li primetili kako se rad i igra u Srbiji mahom tretiraju kao dve potpuno odvojene kategorije? Kada verujete u to da je sadašnji ili budući posao nešto što suštinski ne treba da bude zabavno, kako da Vas odluka o odabiru zanimanja uopšte i raduje?

Mi prenosimo ideje o tome šta znači biti zaposlen, sa namerom ili bez nje, na svoju decu. U članku „Kako raditi ono što voliš“, autor Paul Graham ističe da je „posao koji voliš“ koncept koji nije u skladu sa onim čemu nas uče dok smo deca. On kaže: „Kada sam bio dete, izgledalo je da posao i zabava nikako ne idu jedno uz drugo. Život je imao dva stanja: jedno u kojem te stariji primoravaju da radiš nešto, to jest posao; drugo kad si mogao da radiš po svome, to jest igra.“

Složićete se da sa sličnim stavom, uglavnom, i mi vaspitavamo svoju decu. Međutim, posao karijernog savetnika je da Vas, a i Vašu decu, u to razuveri.Možete upisati srednju školu koju volite, izabrati fakultet koji je u skladu sa Vašim interesovanjima i kasnije se pobrinuti da pronađete i posao koji Vam ima smisla. Niko ne kaže da je to lako, ali za početak – ne isključujte opciju da je to moguće.

Kako funkcioniše karijerno savetovanje?

„Parsonovski pristup“, razvijen početkom dvadesetog veka u Americi od strane Frenka Parsona, predstavlja jedan od najprimenljivijih modela karijernog savetovanja i sastoji se od tri koraka koja omogućavaju pojedincu da pronađe za sebe adekvatno zanimanje:

1. Razvijanje jasnog razumevanja sebe, svojih sklonosti, interesovanja, sposobnosti, resursa, ograničenja izbora i drugih odluka važnih za razmatranje donošenja odluke u vezi sa izborom zanimanja kojem pojedinac želi da se bavi.
2. Razviti znanje o zahtevima i preduslovima uspeha, prednostima i manama, mogućnosti za zaradu, šansama koje se pružaju u različitim oblastima rada.
3. Zdravorazumski oceniti odnos između te dve grupe činjenica, odnosno: koliko se naše sposobnosti, želje, afiniteti, interesovanja poklapaju sa našim viđenjem uspeha, našom slikom onoga čime želimo da se bavimo, perspektivama i šansama koje određena zanimanja pružaju.
   Ova tri koraka omogućavaju da se skiciraju najpoželjnije alternative od kojih pojedinac može opredeliti za jednu (ili za više njih, što da ne).

Tipična predrasuda sa kojom ljudi dolaze na karijerno savetovanje je da će savetnik istog momenta izbaciti pred osobu niz rešenja. „Ja sam došao da mi Vi kažete za šta sam ja“. Iako psiholozi imaju testove koji mogu pomoći u tome da osoba odabere školu, fakultet, zanimanje, ipak je test retko kada dovoljan. Često on daje nepotpune informacije ili potvrđuje ona znanja koja je osoba inače imala o sebi. Možete očekivati test, ali bezveze je očekivati da će Vam on po sebi naprasno otvoriti oči i pokazati šta treba raditi.

Ideja nije da savetnik produkuje rešenja za osobu već da pomogne osobi da upozna svoje sposobnosti, sklonosti, i preciznije odredi svoja interesovanja, očekivanja, cilјeve i pomogne u pripremi za nove karijerne poduhvate.

Bilo da je u pitanju odabir srednje škole, fakulteta ili zanimanja nakon fakulteta (ili ako je u pitanju promena karijere nakon izvesnog broja godina staža) razmatraju se različiti činioci i koji zavise i koji ne zavise od osobe. Dakle, karijerni savetnik treba da bude upoznat sa aktuelnim zanimanjima, sa tržištem rada, sa formalnim i neformalnim obrazovnim programima uz to što treba da poseduje veštine dobrog savetnika, pregovarača, trenera i motivatora.

Dakle, ukoliko imate dete koje razmišlja koju srednju školu ili fakultet da upiše, ukoliko razmatrate promenu karijere ili želite da pronađete načine da svoj rad oplemenite na taj način da njime budete zadovoljni, karijerno savetovanje je nešto što Vam može pomoći.

logoped beograd, privatni logoped, mucanje, disfazija, logoped iskustva, logoped ordinacija, logoped indivdualni tretmani, logoped srbija, dete ne govori