Telo koristimo kao medijum komunikacije mnogo pre početka upotrebe reči. Pokret postaje sredstvo da se saznaje, da se istražuje, da se komunicira potreba i mnogo šta drugo. Mnoge aktivnosti koje čak i odrasla osoba izvodi vezane su za telo kao baze iz koje se pokret upućuje. Naša pokretlјivost nije vezana samo za reflekse i automatizovane mišićne radnje već i za volјne pokrete koje nastaju kao rezultat sprege neokorteksa i sistema motoričkih ćelija u različitim delovima CNS-a koje šalјu mišićima signal da se pokrenu. Telo je medijum preko kojeg dete oseća veliki broj senzacija od koje neke opaža i tumači ih kao smernice za akciju. S toga, telo je medijum za učenje i medijum za delanje.
Poremećaji telesnog razvoja zbog nedostatka kretanja sve su češći kod dece. Međutim, nedovolјno angažovanje sopstvenog tela nije problem samo za somatsku medicinu već je problem kojem pažnju posvećuju i defektolozi, psihijatri i psiholozi.
Koliko često čujete:
„Moje dete je celi dan ispred kompijutera. Igra video igrice“
„Da bih završila sve obaveze u kući, svom sinu pustim omilјeni dečiji kanal. On obožava da gleda crtane filmove. Tako može po celi dan“
„Ne pamtim kada je moje dete izašlo da se igra sa drugarima napolјu“
„Ponekad ne mogu da ga odvojim od tableta“
„O mom detetu brinu bebisiterke. Jedna prepodne, druga popodne… Ja baš i nemam mnogo vremena da se igram sa njim“
Deca sve više vremena provode u kući, pred tabletima, telefonima, kompijuterima, televizorima, a vrlo malo igrajući se na način koji bi angažovao njihovo telo na adekvatan način. Pored problema lošeg telesnog razvoja suočavamo se i sa tim da veliki broj dece „zaostaje“ u osvešćenosti motoričkih mogućnosti sopstvenog tela, lošom orijentacijom u prostoru, lošom orijentacijom ka sopstvenom telu i drugim osobama i objektima.
Reedukacija psihomotorike usmerena je upravo ka ovoj problematici. Usmerena je ka otkrivanju vlastite telesnosti kroz jednostavne pokrete u odnosu na različite objekte i u odnose vlastitih delova tela, ali uz verbalizovanje pokreta, povezivanje pokreta sa izvesnim instrukcijama za pokret.
Kako se reedukacija psihomotorike razlikuje od običnih fizičkih aktivnosti koje dete može da dobije igrajući se, ili trenirajući neki sport? Kroz reedukaciju dete sistematski radi na osvećivanju mogućnosti svog tela, ali povezujući pokret sa rečima. Situaciju u kojoj se pokret izvodi prati verbalni opis, takav da obuhvata osvešćivanje odnosa deteta prema vežbi, odnosa deteta i defektologa koji radi vežbe, specifičnih pojedinosti situacije, a cilј je da se detetu učini svesnim deo tela, odnos prema sebi, prema pokretu, aktivnosti koji radi, odnos prema drugom. Reedukacija psihomotorike ne predstavlјa vid sportske aktivnosti već je prevashodno psihološki rad uz pokret kao medijum.
Ukoliko ste prepoznali potrebu da se sa svojim detetom javite radi reedukacije psihomotorike, onda predlažemo da se što pre obratite kako bismo nakon stručne procene isplanirali rad sa detetom.
