Tikovi

Zbog čega se moja usna mrda? Zašto baš moje oko namiguje iako ja to ne želim da radim? Šta su tikovi? Zbog čega se javljaju?
Tikovi su iznenadni, nevoljni, besciljni i ponavljajući pokreti koji se javljaju u oblasti voljne muskulature. Dete je svesno tih pokreta. Tikovi su učestali i javljaju se kod 15% dece, u ranijem ili kasnijem periodu detinjstva. Većina tikova je malo primetna i javljaju se u kraćem razdoblju života.

Takvi tikovi najčešće sami i nestanu, a roditelji ih vezuju za neku promenu u životu deteta koja je uzrokovala stres. Najčešće se vezuje za promene u životu koje su uzrokovale stres (npr. polazak u vrtić ili školu, selidba, strah od životinja i sl.). Tikovi u najboljem slučaju predstavljaju smetnju, dok, sa druge strane, mogu da predstavljaju uzrok ozbiljne stigmatizacije i značajno remete život pojedinca.

Osnovu tika čini neusklađenost između funkcija nervno mišićnih struktura, neusklađenosti osećaja unutar deteta samog kao i neusklađenosti deteta i spoljne srdine.

Postoji više podela tikova. Jedna od podela je na jednostavne i složene motorne tikove. Jednostavni motorni tikovi javljaju se kao iznenadne, brze kretnje pojedinačnih mišićnih grupa kao što je žmirkanje, pućenje usana, plaženje jezika, trzaji glave, grimasiranje i sl. Može doći do ozleđivanja kod dece koja stalno grizu jezik ili usnu. Složeni motorni tikovi javljaju se kao ponavljani obrasci kretnji koje uključuju veći broj mišićnih grupa, kao što je ljuljanje glave s jedne na drugu stranu ili je okreće levo-desno, kreveljenje, skakanje, ponavljano doticanje nekog dela tela, mirisanje predmeta ili dela tela, zabacivanje noge i sl. Složeni motorni tikovi mogu da uključe i kombinaciju više tikova, npr. okretanje glave levo-desno i kreveljenje. Pored motornih tikova, postoje i fonatorni (glasovni) tikovi. Jednostavni fonatorni tikovi su vrlo raznoliki. Mogu da budu u vidu besmislenih zvukova koje dete ponavlja („uh, uh“, „eee“, udah, izdah), izgovaranje oređenih reči (često su to bezobrazne reči) ili tiho ponavljanje reči koje je čulo, nakašljavanje, „pročišćavanje“ grla, šmrkanje, pucketanje jezikom. Tikovi se često javljaju kao kombinacija motornih i fonatornih. Najčešće se javljaju u predelu glave i lica, a u najtežim slučajevima zahvataju celo telo. Propratni poremećaji koji se javljaju uz tikove su: ometanje ukupnog funkcionisanja deteta u smislu osećaja manje vrednosti, slabiji uspeh u školi, neprihvaćenost od strane vršnjaka, mucanje, noćno mokrenje i noćni strahovi, nekontolisanje nagona, hiperaktivnost, nesposobnost održavanja pažnje.

Najveći deo tikova prolazi samo od sebe, ali neki se pogoršavaju u anksioznim stanjima, umoru ili kod upotrebe nekih medikamenata i ostaju.

Tikovi se često sami od sebe povuku, tako da izgleda kao da su nestali, ali se, zatim, ponovo jave u nekoj drugoj formi. Često se ne leče, ukoliko ozbiljnije ne ometaju detetov emocionalni i socijalni život. Ako je, ipak, ovo slučaj, preporučuje se multidisciplinarni pristup i plan tretmana koji uljučuje edukovanje i savetovanje roditelja i deteta o prirodi i toku poremećaja, sveobuhvatna procena detetovih kognitivnih sposobnosti i, najčešće, uključivanje u psihološki tretman. Neke od tehnika koje se uspešno primenjuju su, npr. instruisanje deteta da tokom dana zapiše svaki put kada se tik javi, kako bi se povećala svest o tiku. Utvrđeno je da se neretko, u kasniijem toku života, iako se tikovi sami od sebe povuku, javlja opsesivno-kompulzivni poremećaj, teškoće pri učenju, ili drugi poremećaji ponašanja. Zbog toga je neophodno dodatno proceniti decu koja imaju neki od tikova kako bi se utvrdilo da li postoji neki propratni poremećaj. Neretko su to problemi koji su vezani za školu i školsko gradivo. Deca koja imaju neki od tikova često imaju disleksiju ili disgrafiju, kao i problem sa održavanjem pažnje. Zbog toga, pored rada sa psihologom, neophodno je raditi i sa logopedom koji će mu pomoći da lakše savlada školsko gradivo i da radi na tretmanu poremećaja koji je udružen sa tikovima. Pored psihologa i logopeda, sa detetom koji ima tikove, neophodno je da radi i reedukator psihomotorike. Reedukator psihomotorike u svom radu sa ovom decom koristi pokret kao senzomotornu i psihomotornu aktivnost preko koje se radi na odnosu deteta sa samim sobom i sa drugima. Vežbe koje radi reedukator psihomotorike izvode se pred ogledalom i podrazumevaju vežbe disanja,vežbe za diferenciranje pokreta muskulature lica, vežbe za kontorolu pokreta, ritmičke vežbe, vežbe za ujednačavanje tonusa i osamostaljivanje pokreta. Ovim vežbama se smanjuje napetost kod deteta. Pomoću relaksacije voljnim opuštanjem prvo delova tela, a zatim celog tela pozitivno utičemo na psihičke strukture ličnosti deteta. Smirivanjem tela dolazi do opuštanja napetosti mišića i dolazi do smanjena primanja draži sa periferije u centralni nervni sistem. Jedan od najbitnijih elemenata tretmana deteta sa tikovima je saradnja sa roditeljima. Razgovor sa roditeljima ima za cilj da se dete motiviše za tretman, upoznavanje roditelja sa problemom koji dete ima, prilagođavanje stava roditelja problemu deteta, uvođenje aktivnosti kod deteta i sl.

U radu sa decom koja imaju tikove neophodno je da se primeni multidisiplinarni pristup koji čini uključenost psihologa, logopeda i reedukatora psihomotorike. Pored toga, neophodna je uključenost roditelja kao koterapeuta kao i ustanove (vrtić ili škola) koju dete pohađa. Veoma je važno da vaspitač (nastavnik) bude upoznat sa problematikom i poteškoćama kod ovakve dece. Neophodna je tolerancija i razumevanje prema ovoj deci zbog mogućnosti ometanja nastave i izloženosti neprijatnim situacijama deteta od strane vršnjaka.

logoped beograd, privatni logoped, mucanje, disfazija, logoped iskustva, logoped ordinacija, logoped indivdualni tretmani, logoped srbija, dete ne govori