Blog

Kada se Biljana razbolela

Priču „Kada se Biljana razbolela“ smo osmislili za našu decu iz centra a i za vas dragi roditelji.
Tako na edukativan način upoznajemo dete sa pojmovima: bolestan, zdrav, razboleo, kada se drug ili drugarica razbole, kada idemo da obiđemo baku, deku, druga, drugaricu koji su se razboleli… Takođe smo decu upoznali i sa načinom kako se pravilno peru ruke, kako se duva nos, zašto se nosi maska preko usta, šta znači kada si bolestan i šta radimo u tim situacijama.

Važnost govorno-jezičkog razvoja- u susret danu logopeda

1. Zašto je sve više govorno –jezičkih poremećaja?
2. Zašto je sve više dece koja ne progovaraju na vreme?
3. Zašto je sve manje logopeda u Srbiji?

Uoči dana logopeda (koji je ustanovljen 6. marta 2004. godine od strane Evropskog udruženja logopeda) danas, 2020. godine, se i dalje traže odgovori na ova pitanja.

Porast govorno-jezičke patologije u poslednjih 70 godina kod dece predškolskog uzrasta je sve veći sa 8,5% (1953.) do 63% (2010.), a po poslednjim istraživanjima od 70 do 80% dece ima neki od problema u govoru, jeziku, artikulaciji, učenju i ponašanju.

Podaci iz Nacionalne službe za zapošljavanje govore da je oko 1.100 nezaposlenih logopeda dok u Hrvatskoj i Sloveniji nema nezaposlenih. U Srbiji na 20.000 stanovnika dolazi jedan logoped,vdok po evropskim standardima jedan logoped na 8.000 stanovnika. U nekim opštinama po Srbiji nas nema ni u vrtićima, školama ni dispanzerima (opštine Knjaževac, Bačka Palanka, Trstenik, Bečej i Sopot). Ovo je rezultat nedostatka organizovane logopedske službe u Srbiji, sa izraženim deficitom logopedskih kadrova kako u vrtićima, školama tako i u zdravstvenim ustanovama.

Roditelji koji i primete kašnjenje u govorno-jezičkom, psihomotornom i socio-emocionalnom razvoju kod svog deteta, nemaju kome da se obrate za stručnu pomoć.

Vratimo se statistici, ona nam je najbolji pokazatelj. Istraživanja pokazuju da 70% roditelja već u prva tri meseca detetovog života primećuju da razvoj njihovog deteta nije u skladu sa razvojnim normama.

Šta prvo uoče?

• izostanak ili oskudno razvijanje govorno-jezičkih faza (gukanje i brbljanje),
• da njihova beba ne reaguje na jake zvuke,
• ne usmerava pogled ka predmetima,
• ne hvata predmete,
• mirna beba koja puno spava,
• stereotipni pokreti pri izvršenju neke radnje,
• često motorno pažnjene, lepršanje rukama, besciljno pražnjenje tj. trčkaranje po prostoriji (od zida do zida).

Ovo je iskaz roditelja koji dođu u naš Centar na prvi prijem.

Statistika dalje kaže da više od 70% dece predškolskog uzrasta od jedne do tri godine, kod kojih je dijagnostikovan govorno-jezički problem, imaju problem i u ponašanju, usvajanju novih sadržaja i socijalizaciji. Takođe, 24% dece školskog uzrasta imaju problem u čitanju i pisanju što je posledica nepravovremenog dijagnostikovanja i započinjanja logopedskog tretmana na vreme kako bi se problem rešio pre polaska u školu.

Sve više nam dolaze roditelji koji su zabrinuti što njihovo dete ima dve, tri ili četri godine, a ne govori. Uglavnom nam govore kako su se obraćali stručnjacima, ali da su im govorili da ima vremena i da će se govor razviti sam, normalno je da dete ne govori i do treće godine, lenjo je, mali je, sve razume, ali neće da govori, a neki nam kažu: niko nam nije rekao da nam treba logoped.

Šta je ovde bitno?

Značajan faktor je neiformisanost opšte populacije koliko je razvoj govora važan za dete i da dete na vreme progovori, zatim rasprostranjeno mišljenje da je poremećaj govora samo nepravilan izgovor glasova i da logoped radi samo na pravilnom izgovoru tih glasova.

Bitni koraci u rešavanju ovih problema su:

• roditelji,pratite razvoj svoga deteta (govorno-jezički, psihomotorni i socioemocionalni),
• pratite njegove govorno jezičke faze (faza gukanja od 2. do 3. meseca, faza brbljanja od 5. do 6. mesec, slogovna faza oko 9. meseca i pojava prve funkcionalne reči oko 12. meseca). Savet: izostanak bilo koje od faza znači kašnjenje u govoru, odmah reagujte – javite se logopedu.
• dođite kod logopeda samo radi pregleda, a on će Vam reći da li je tretman potreban ili samo praćenje detetovog razvoja,
• proverite sluh svoga deteta ukoliko primetite da se ne okreće na zvuke i govor okoline,
• ako reči kasne, rečnik je oskudan, pojavile se reči pa se izgubile,
• ako primetite neadekvatno ponašanje i komunikaciju koja nije primerena za širu okolinu,
• govor se neće razviti sam, niti pored tv, tableta i telefona, tako da ne stimulišete svoje dete vizuelnim i auditivnim efektima gde deca pamte samo sekvence i reklame,
• ne hranite dete pored stimulacije zvane jutjub gde veseli i zvučni sadržaji remete pravilan razvoj Vašeg deteta,
• takođe, ne pasirajte hranu Vašem detetu do treće ili četvrte godine praveći od njega bebu i nedozvoljavajući mu da žvaće čvrstu hranu a to je bitno za razvoj govora i stimulaciju artikulacionog aparata,
• razgovarajte sa svojim detetom i budite mu dobar govorni model, ne tepajte, zovite ga njegovim imenom, igrajte se sa njim, govorite, objašnjavate, jer govor se može razviti samo učenjem, pričom, raznim iskustvima koje ćete dati svom detetu.

Ako ste sve ovo primetili kod svog deteta obratite se stručnjaku – logopedu. Logoped je stručnjak koji se bavi govorno-jezičkim razvojem i koji na osnovu testovne opservacije pravi adekvatan metodološki strukturisan tretman prilagođen vašem detetu. Vi ste roditelj i Vaše je samo da dođete na vreme sa svojim detetom.

Ukoliko čekate gubite dragoceno vreme. Vreme koje je nenadoknadivo. Ulaskom u školski sistem sa problemom kašnjenja u govoru može da napravi mnogo veće probleme sa kojima nećete moći tako lako da se izborite jer nećete imati vremena da se borite sa starim problemom, a nastao je novi i dete Vam je krenulo u školu.

Kako da pomognete vašem detetu da jača mišiće šake i prstiju uz pomoć čepova

Kako bi dete savladalo složenije motorne veštine koje uključuju finu motoriku, potrebno je krenuti od nekih bazičnih aktivnosti koje su od velikog značaja za praksiju šake i prstiju. Ove vrste vežbi se takođe odražavaju pozitivno na grafomotorne sposobnosti. Sve to možemo postići ako na pravi i adekvatan način probudimo interesovanje kod deteta i koristimo aktivnosti koje će podstaći pravilan razvoj. U našem centru smo osmislili aktivnost koja vam može pomoći da na ekonomičan i jednostavan način zabavite vaše dete. Ono što je potrebno od materijala zasigurno možete pronaći u svojoj kući. To su čepovi od flaša različitih veličina, oblika i tekstura. Potrebno je iseći flaše i zalepiti čepove na čvrstoj podlozi kako bi dete moglo da odvrće i zavrće čepove koji odgovaraju određenom otvoru. Na ovaj način vežbate sledeće:

• Mišiće šake i prstiju
• Vizuelno pretraživanje- dete treba da pronađe odgovarajući čep i da zatvori odgovarajući otvor
• Lateralizaciju i orjentaciju u prostoru- odvrtanjem/zavrtanjem vežbamo pojmove levo i desno
• Bimanuelne aktivnosti- korišćenje obe ruke u obavljanju ove aktivnosti
• Pojam veličine- zavrtati sve velike čepove, potom sve male ili obrnuto; ili od najvećeg do najmanjeg
• Prelaz srednje linije tela- desnom rukom obavljamo aktivnost u levom polju i obrnuto
• Diferencijacija boja

Ovom aktivnošću dete uvežbava fine pokrete šake i prstiju (finu motoriku), kako bi izgradilo osnovu za dalje složenije pokrete, koji uzrastom postaju sve komplikovaniji. Takođe, dete stiče iskustvo koje će kasnije moći funkcionalno da primeni (otvaranje flašice vode kada je žedno).

Molim Vas morate mi pomoći!

„Moje dete ima 18 meseci, skoro je prohodalo i puzi, ali ne govori. Izgovara samo nekoliko slogova (ma-ma, pa-pa), smeje se i oglašava dok gleda crtaće. Imam utisak da sve razume ali ipak ništa ne odgovara, iako se svi trudimo, čitamo mu i govorimo, sa nama ne ostvaruje komunikaciju. Zabrinuta sam za razvoj svoga deteta, molim Vas da mi pomognete“.

Često se u praksi srećemo sa ovakvim i sličnim pitanjima zabrinutih roditelja. Trudimo se da na osnovu pruženih informacija damo što bolji odgovor. Iz ovakvih poruka prvo možemo da izdvojimo određene riziko faktore koji bi mogli biti uzrok kasnijeg progovaranja kod dece (npr. prekomerno gledanje televizije, upotreba cucle, ishrana isključivo na flašicu i kašastom hranom, kasniji početak samostalnog sedenja, a kasnije puzanja ili izostanak ovih veština…). U zavisnosti od toga posledice mogu biti različite.
Pre svega upotreba flašice, cucle ili kašaste hrane (i onda kada je dete dovoljno zrelo da jede čvrstu hranu) dovodi do slabe razvijenosti orofacijalne muskulature koja je neophodna za pravilan govorni razvoj. Mišići ove regije ostaju pasivni, ne jačaju i kasnije ne mogu da proizvedu složene pokrete neophodne za artikulaciju, odnosno formiranje glasova.
Svaka vrsta pokreta je korisna, jer predstavlja hranu za mozak deteta. Pokretom dete bogati iskustvo i upoznaje svet oko sebe. Motorni razvoj (kao i zaostajanje u razvoju motorike) može da se odrazi i na razvoj govora, koji je ujedno i motorna aktivnost.

Pokret predstavlja preteču govora, jer dete kroz pokret razvija gest, a iz gesta se javljaju i prve reči (daj, to, pa-pa…).

Kasnije ovladavanje ovim motornim veštinama može ukazivati na to da je detetu jednostavno potrebno više stimulacije da bi razvio neku veštinu, između ostalog i govor. Zato je dobro govor stimulisati na različite načine (taktilno-kinestetski- dodirom, auditivni- sluhom, vizuelni-vidom).
Blizina kortikalnih centara koji su odgovorni za određenu aktivnost može da doprinese aktiviranju bliskih centara za neke druge aktivnosti. Npr. blizina motornih centara koji su odgovorni za finu motoriku ruku i šake doprinosi lakšem aktiviranju centara koji su odgovorni za fine i koordinisane pokrete govorne muskulature.
Svaka aktivnost u mozgu ostavlja trag. Ako se neka aktivnost ponovi više puta ona ostavlja dublji trag. Dublji trag znači lakše prisećanje i korišćenje određene informacije. Trag koji ostavlja izgovorena reč naziva se akustička slika reči. Da bi se ona formirala, potrebno je da proces prijema i obrade zvuka funkcioniše uredno. Ponovljenim slušanjem određene reči povezane sa iskustvom i situacijom u kojoj je ta reč primenjena dete stiče znanje. Stečeno iskustvo (motorno, taktilno, vizuelno, pojmovno) pomaže detetu da o nekoj radnji govori (odnosno da progovori).

Da bi reč mogla adekvatno da se koristi ona mora da se čuje puno puta (nekoliko hiljada puta). Zato je potrebno vreme da bi se videli rezultati logopedskog tretmana.

Automatizacija predstavlja krajnji cilj, a do nje dolazimo putem iskustva kao i višestrukim ponavljanjem.
Ukoliko na uzrastu od 18 meseci govor kasni (nije razvijen) važno je da dete ima bar raznovrsno funkcionalno brbljanje, da upotrebljava različite glasove koji melodijski podsećaju na reči, ili da koristi početne slogove kao i da ima razvijenu neverbalnu komunikaciju (da koristi pokazni gest, tapše za bravo, maše pri pozdravljanju i traži predmet gestom). Postoje tačno određene uzrasne norme po kojima se procenjuje detetov celokupni razvoj (psihomotorni, socio-emocionalni, govorno-jezički i senzorni), pa bi na uzrastu od 18 meseci dete trebalo da aktivno koristi 6-8 reči. Ovaj fond reči bi se sa uzrastom povećavao (proširivanje rečnika).

Razumevanje je takođe bitno za govorno-jezički razvoj, jer da bi dete moglo adekvatno da upotrebi neku reč ono mora prevashodno da je razume.

Zato je ohrabrujuće ukoliko dete poseduje neki nivo razumevanja. Početno razumevanje je najčešće situaciono, dakle dete razume na osnovu konteksta, a ne toliko iz samog govora. To predstavlja osnovu za dalju govorno-jezičku stimulaciju kao i za stimulaciju samog razumevanja.
Svaki aspekt razvoja treba stimulisati na adekvatan način, prilagođen potrebama deteta. Iz svega gore navedenog vidimo koliko je značajna stimulacija celokupnog razvoja deteta. Iza kašnjenja u govoru može da se krije čitav niz faktora koji su odgovorni za to. Najbolji uvid u to stičemo iz multidisciplinarne procene razvoja koju nudimo u našem centru gde postoji tim stručnjaka (logoped, psiholog, reedukator psihomotorike i pedagog senzorne integracije) koji se bavi stimulacijom senzornog, psihomotornog, socio-emocionalnog i govorno-jezičkog razvoja.

Na taj način možemo adekvatno da reagujemo i da prilagodimo tretman potrebama baš vašeg deteta. Tako pružamo detetu više mogućnosti da ostvari sve svoje potencijale.