Blog

Značaj pokaznog gesta i zbog čega je bitan za razvoj govora

Shvatanje i razumevanje govora započinje jednosmernim putem od roditelja i odraslih ka detetu. Ali to nije pravi vid komunikacije pošto komunikacija podrazumeva dvosmernu razmenu informacija. Te informacije mogu biti verbalne i neverbalne. Što znači da i pre same prve reči dete komunicira sa odraslima. Komunikacija počinje onda kada dete reaguje na govor i kada traži način da iskaže svoje potrebe. Iako možda izgleda da namerna komunikacija počinje sa pojavom prve reči, komunikacija zapravo počinje mnogo pre toga.
Dete komunicira pokretima svoga tela, glasanjem, facijalnom ekspresijom što treba da odgovara datoj situaciji, npr kada na pitanje dete potvrdno klimne glavom ili je okrene u stranu znamo da želi da kaže „da“ ili „ne“. Iako gestovi predstavljaju pratioce govora oni su važni onda kada ne postoji drugi vid komunikacije. Tada ih treba negovati jer su oni preteča komunikacije. Oni su dokaz da dete ima misaono-gestovne asocijacije i da dete može gestom da izrazi svoje misli. A od gesta do prve prave reči deli nas samo jedan korak.

Jedan od najranijih oblika gestova je pokazivanje. Formiranje i upotreba pokaznog gesta vezano je za finu motoriku, vizuomotornu koordinaciju, auditivnu i vizuelnu pažnju. Da bi dete moglo da upotrebi pokazni gest neophodno je da se mišići šake diferenciraju (razlikuju) tako da dete može voljno da pokreće odnosno ispravi kažiprst. Pokaznim gestom dete izražava svoje potrebe i želje dok ne razvije govor na tom nivou da umesto njega  koristi reči da izrazi potrebu.

Svaki put kada vi kažete: ,,Vidi, evo je maca!,” i pokažete, dete se okrene i usmerava svoju pažnju. Pokazni gest je važan i za savladavanje telesne šeme. Prstom će pokazati gde mu je glava, oko, nos, a gde su usta. Što više bude pokazivalo različite delove tela i dodirivalo ih bolje će upoznati svoje telo, a to je bitno za dobru komunikaciju na najranijem uzrastu. Dobro razvijena motorika omogućava detetu pored ostalog i izvršavanje naloga, koje je znak razumevanja govora. Kada detetu date nalog: „Pokaži gde je tvoje oko?“, ono najpre mora razumeti šta tražite od njega, imati pojam o telesnoj šemi i delovima tela, ali i razvijen pokazni gest.

Treba biti pažljiv sa preteranom upotrebom gesta. Važno je razvijati gestovnu komunikaciju, ali je potrebno težiti tome da se ona nadogradi i bude osnova za razvoj govorne komunikacije. Nije poželjno da se gestovni nivo, u svom najprostijem obliku, zadrži duže nego što je neophodno. Dete se brzo navikne da se obraća gestovima, naročito kada ga podstičemo da samo tako komunicira bez stimulisanja razvoja govora. Gestovi su potrebni u određenoj fazi kao prelazno sredstvo sporazumevanja, ali u kasnijim fazama razvoja govor ga postepeno zamenjuje.

Kada izostane pojava pokaznog gesta potrebno je obratiti pažnju na tokove saznajnog, motornog i razvoja komunkacije.

Kod kašnjenja pojave pokaznog gesta izvesno je da će postojati i kašnjenje u razvoju govora, ali i fine motorike i vizuomotorne koordinacije. Osim toga, detetova sposobnost da sa nama komunicira biće ograničena. To važi i u obrnutoj situaciji, kada želimo da ukažemo na nešto bitno, dete možda neće obratiti pažnju na naš prst, jer ni ono samo ne koristi taj gest. Pokazni gest se razvija izmedju 9. i 12. meseca. Ukoliko primetite izostanak ili kašnjenje pokaznog gesta u odnosu na uzrasne norme potražite stručnu pomoć logopeda, reedukatora psihomotorike i psihologa.

Pokazni gest možete stimulisati tako što ćete vi izdvojiti kažiprst deteta onda kada treba nešto da pokaže. Isto možete raditi na naš zanimljiv način, gde ćete iseći deo slamčice i zalepiti sličicu ili nalepnicu koju dete voli. Taj deo slamčice stavite na vrh kažipsta deteta. Tako će ono osvestiti taj deo šake, lakše će izdvojiti kažiprst i pratiti ga pogledom.

Neobična logopedska kuća

Свака кућа има кров. Кров је направљен од црепа. На нашој кући сваки цреп крије тајну. Испод сваког црепа се крије по једна реч (именица или глагол). Те речи треба да открије Ваше дете и да од њих склопи реченицу. Али ту није крај задатка. Када дете одабере речи, баца коцкицу која има шест различитих боја. Прозори на кућици су истих боја и крију посебан задатак. Они одређују каква ће та реченица бити (потврдна, одрична, упитна, узвична, обавештајна или у ком времену ће бити). Када баци коцкицу дете смишља реченицу у складу са задатком, записује је на папирић и убацује кроз врата у кућу.
Овим путем дете вежба радну меморију, читање и писање, богати речник, учи интерпункцију, врсте реченица и времена, вежба синтезу и дивергентно мишљење (давање већег броја различитих одговора, што представља основу креативности), учи о богатству језика, вежба креативност и ужива у успеху извршеног задатка.

Када имамо дете млађег узраста лако можемо да претворимо игру у нешто корисно за развој, али када је дете старије то постаје нешто тежи задатак. Зато је ова кућа од речи савршена игра за стимулацију деце старијег узраста а лако се прави.

Ову и још многе игрице које се користе у ЛЕЦ Чабаркапа можете пронаћи у практикуму „Да брбљам, да говорим, да учим“ ауторке др Наташе Д. Чабаркапе која наводи: „Налоге и захтеве можете прилагођавати дететовом узрасту, а кућа није једини начин оваквог учења, можете направити дрво речи, бунар, лопту… Једина граница је граница наше маште“.

Moje dete još nije progovorilo-Šta da radim?

Najdragoceniji poklon koji možete dati svom detetu je govor. Najviše nas obraduju reči našeg deteta koje po prvi put kaže mama ili tata. A kada porastu znaju da budu prave pričalice čija nas mašta i znatiželjnost iznenađuju.

Govor se uči u kući, sama porodica je zadužena za bogatstvo odnosno siromaštvo detetovog jezika. Razgovori odraslih se reflektuju u govoru dece. Kada razvoj govora izostane ili se primeti kašnjenje u svakom roditelju se javi briga: „Šta sada da radim?“. Razvoj jezika zavisi od mnogih faktora. Zavisi od socijalnih činilaca koji su mahom u našoj kontroli kao i od bioloških i anatomskih faktora koji su van naše kontrole. Roditelji bi trebalo da prate razvoj svog deteta i ukoliko primete neki znak kašnjenja da se obrate stručnjaku.

Ovo su neki od znakova kašnjenja u govorno-jezičkom razvoju na koje treba da obratite pažnju:
-kašnjenje faze gukanja (gukanje se javlja od 8. do 20. nedelje)
-kašnjenje faze brbljanja (brbljanje se javlja od 6. do 9. nedelje)
-kašnjenje pojave prve reči (prva reč se javlja između 9 meseci i godinu i po dana)
-ako dete ne usmerava pažnju na govor drugih ljudi, ne razume jednostavne govorne naloge, ne oponaša zvukove iz okoline
-dete koje ne tapše, ne maše, ne pokazuje gde mu je glava
-ako sa 2 godine nije progovorilo
-ako u rečniku ima tek nekoliko reči
-ako nema prostih rečenica

Rečnik dece do treće godine bi trebalo da bude razumljiv i da sadrži više od 500 reči (tačnije između 500 i 1000 reči). Dete na uzrastu od 3 godine bez problema razlikuje rod, usvaja množinu, padeže, razume postavljena pitanja. Ukoliko dete na ovom uzrastu ne koristi prideve, priloge, predloge, veznike, nije usvojilo zamenice, izostavlja pomoćne glagole, meša određene suglasnike (B i P, D i T, U i V, L i J), neke glasove ne izgovara pravilno onda je veoma važno da se na vreme otpočne logopedski tretman. Što duže čekate problem će biti teže korigovati.

Ono što svaki roditelj treba da učini je da stimuliše svoje dete da govori. Treba ih hrabriti da Vam pričaju svoje događaje doživljene tokom šetnje, vožnje u kolima, u kupovini… Morate ih pažljivo slušati bez požurivanja i prekidanja. Tako i tada će se i sama deca truditi da se lepo izražavaju. Ako dete izgovori neku neadekvatnu reč ili nepravilno izgovori neki glas nemojte ga ismevati i očekivati od njega da se izražava kao odrasla osoba. Kada Vam dete postavi pitanje, odgovorite mu jasno i koristite reči koje ono može da razume. Vodite razgovore pred Vašom decom, pričajte im šta ste radili, videli, čitali… Na taj način širite vidike i znanja svojoj deci. Svakodnevni život pruža na hiljade mogoućnosti da se govori o različitim temama (igra, kućni poslovi, putovanja, zanimanja roditelja…). To će obogatiti jezik deteta i njegova znanja i omogući će mu da znanja koja stiče u školi poveže sa realnim životom.

Osnovu govora čine dve sposobnosti, sposobnost da se govor razume i sposobnost da se govor produkuje. Razumevanje i pričanje ne smeju da se odvajaju. Zato se radi paralelno na stimulaciji obe vrste sposobnosti. Govor je u vezi sa razvojem mišljenja i razvojem motorike bez kojih govor ne bi bio moguć. Zato je u tretmanu pored logopeda važna uključenost psihologa i reedukatora psihomotorike. Ukoliko imate i najmanju sumnju u vezi razvoja govora Vašeg deteta posavetujte se sa logopedom. Nemojte čekati da problemi budu isuviše očigledni svima u Vašoj okolini. Doći rano za logopeda znači da ste došli na vreme.

Slažem slagalicu i učim delove tela

U praktikumu „Da brbljam, da govorim, da učim“ autora dr Nataše D. Čabarkape postoji mnogo tekstova, primera i aktivnosti koji mogu biti korisni kako defektolozima tako i roditeljima. Jedna od njih je tema koja se odnosi na delove tela, odnosno na telesnu šemu. Izdvajamo Vam deo koji možete pročitati u praktikumu dr Nataše D. Čabarkape a koji se odnosi na to kako dete spoznaje svoje telo.

„Doživljaj telesne celovitosti usvaja se postepeno, tokom celog života, ali je najintenzivniji u prvim godinama života.“

U sledećem odlomku Vam dajemo savet kako možete da učite telesnu šemu sa svojim mališanom: „Delove tela s detetom možete učiti koristeći njegovo i svoje telo, lutke, crteže… Možete ih i nacrtati, a zatim od deteta tražiti da imenuje određeni deo i da ga pokaže na sebi, na vama ili na lutki. Takođe za učenje delova tela možete koristiti i slagalice tako što ćete nacrtati ljudsku figuru, a zatim je iseći u vidu slagalice koju dete traba da složi.
Učenje delova tela i odnosa deo-celina na telu osnova je za usvajanje analize i sinteze glasova u rečima, kao i odnosa da je nešto deo celine (npr. da je slovo deo reči, a reč deo rečenice). Poimanje sebe važno je i u psihološkom smislu…“

Kroz ovu slagalicu dete na zanimljiv način usvaja znanja o delovima tela i telesnoj šemi. Aktivnost se sprovodi tako što od deteta tražimo da nam imenuje i pokaže određeni deo tela (npr. gde je glava, stavi glavu na mesto…). Kada je dete mlađeg uzrasta koristimo jednostavne naloge i krećemo od osnovnih delova tela (glava, ruke, noge, stomak, leđa). Ukoliko je dete starijeg uzrasta polako dodajemo složenije i detaljnije delove tela (npr. delove glave, delove lica, delove oka itd.). Za mlađu decu možete koristiti model po kom će da slažu slagalicu, a ukoliko je dete starije onda može da je složi i bez zadatog modela.
Ovu slagalicu možete koristiti i za proširivanje znanja, pa tako možemo učiti predloge (glava je gore, noge su dole, uši su na glavi…), usvajati pojam količine (imam jedan nos, imam dve ruke…), poznavanje lateralizovanosti (to je leva ruka, to je desno oko)…