Redukujte vesti koje stižu do dece: Saveti psihologa koje bi trebalo da pročita svaki roditelj
U moru informacija o koronavirusu, pitanje koje se javlja u životu roditelja jeste da li i na koji način razgovarati sa detetom o ovoj temi i umanjiti njihovu brigu. Sa jedne strane želite da im smanjite strahove, a sa druge želite da razgovor bude iskren i da osigurate da će pravilno voditi računa o higijeni, sebi i drugima. Pred vama je nekoliko saveta kako se nositi sa ovom situacijom.
Bolje pričati nego ne pričati
Kada su izazovne i teške teme u pitanju, iz potrebe da zaštite dete i ne želeći da im dodaju brigu, roditelji o nekim stvarima ne razgovaraju sa decom. Tako je često u slučaju bolesti ili smrti, ali i u situacijama kao što je ova. Ipak, bolje je da razgovarate. Deca svakako čuju o ovoj temi bilo sa televizije, bilo iz naših razgovora ili od vršnjaka. Ukoliko o nečemu ne razgovaramo sa detetom, to često dovodi do suprotnog efekta – dete zapravo više brine, a oseća da o tome ne treba razgovarati, pa svoje brige ne podeli sa roditeljima.
Proverite šta dete zna o virusu i kako se povodom toga oseća
Dobar način da otvorite temu i prilagodite razgovor detetu jeste da pitate šta ono već zna. Nakon toga mu možete objasniti i detaljnije razgovarati o tome, i uticati na pogrešne predstave koje ima. U skladu sa osećanjima deteta, važan deo razgovora jeste upravo smanjenje brige i straha. Detetu je važno poslati poruku da je bezbedno, da vi, i još mnogo odraslih, vodite računa o njihovoj bezbednosti.
Uskladite razgovor sa uzrastom i ličnošću deteta
Mlađoj deci nije potrebno mnogo informacija, kako ne bi bili preplavljeni. U tom razgovoru je važno odgovarati na njihova pitanja. I kada ne znate odgovor, možete reći:“Zanimljivo pitanje, potrudiću se da nađem odgovor pa ću ti reći“.
Situaciju možete uporediti sa nečim što im je već poznato. „Sećaš se kako si bio prehlađen ili imao grip? E vidiš, korona je veoma slična tome. Deca i odrasli najčešće imaju tako nešto, kašlju, umorni su, imaju temperaturu. Tada je važno da se odmaraju i piju čaj i limunadu, i možda neki sirup. Lekari znaju puno o tome i oni im kažu šta da rade“.
U starijim uzrastima, deca viših razreda i tinejdžeri imaće mnogo pitanja jer se susreću sa više informacija koje dobijaju od vršnjaka i na internetu. Tu je posebno važno ostati u razgovoru sa njima, učiti ih da razlikuju proverene i neproverene informacije, i naravno usmeriti na osećaj sigurnosti.
Neka deca su sklonija anksioznosti i brizi. Generalno, a naročito kod ove dece, roditelj je onaj koji treba da govori umirujuće i sigurno. Uz to je važno prepoznati i reći detetu „vidim da brineš“, poslati poruku da tu brigu prepoznajemo, ali ponuditi pristup fokusiran na sve stvari koje činimo da se zaštitimo.
Usmerite ih na ono što radimo da ostanemo bezbedni
I odrasli i deca su manje pod stresom kada preuzimaju neke akcije nego kad su pasivni. Deci možete objasniti da se koronavirus, kao i grip, prenosi putem čestica koje ne vidimo i to kroz kašljanje i kijanje. Te čestice mogu biti i na odeći ili drugim površinama, kao što su kvake ili šipke u autobusu. One mogu da nas zaraze samo ako nam uđu u usta, oči ili nos. Mi svi često diramo lice i oči i nos i usta, i onda ako imamo viruse na rukama mogu da uđu u naše telo. Zato mi možemo da ih pobedimo ako vodimo računa da nam ruke i stvari budu čiste. Pokažite detetu kako se pravilno peru ruke, izaberite neku pesmicu koju treba da otpeva dok ih pere ili do koliko ćete da brojite dok to radite. Isto tako, usmerite ih na važnost pravilnog kašljanja i kijanja – u lakat ili maramicu. I od toga možete napraviti igru ili „izazov“ – Ko bolje stiže da to učini. Pokušajte da u ove aktivnosti unesete pozitivne emocije i ostanite dosledni u njihovoj važnosti.
Takođe, objasnite im da o ovoj situaciji brinu i rešavaju je naučnici, lekari i odgovorni ljudi u društvu. Da oni imaju plan. Navedite im primere lečenja, pronalaženja načina pomoći, mera koje se sprovode. Ukratko, podsetite ih da nije njihovo da brinu, da su odrasli tu da organizuju i rešavaju.
Redukujte vesti koje stižu do dece
Izveštaji u medijima su česti i gotovo uvek fokusirani na nove negativne aspekte. Nema potrebe da sve te informacije stižu do dece, naprotiv. Kada su deca prisutna, promenite televizijske kanale koji to emituju. Budite svesni svojih razgovora sa ukućanima ili prijateljima, i smanjite mogućnost da ih deca čuju.
Održavajte njihovu rutinu koliko god je moguće
Šira slika je nepredvidljivija nego inače, a struktura i rutina svakodnevnice deci pruža predvidivost i prija im. Ovo je naročito važno u svetlu prestanka rada škola i vrtića, dobro je da neka baza, struktura dana u smislu ustajanja, obroka, spavanja ostane ista. Osmislite skupa aktivnosti koje će ući u raspored i pokušajte da ih održavate iz dana u dan. Usmeravajte pažnju na zanimljive stvari dečijeg života, a ne na korona virus. Negujte vreme pred spavanje, tada se često odvijaju emotivni i veliki razgovori. Zaokružite dan sa porukom smiraja detetu.
Proradite lične brige i strahove, nađite vreme za sebe
Kada ste vi aktuelno uznemireni i zabrinuti – tada nije vreme da razgovarate sa detetom. I sadržaj i način na koji govorite neće biti poruka koju želite da pošaljete detetu, a ono će osetiti vašu emociju. Svi imamo lične brige, strahove i sumnje u ovoj situaciji i potrebno je da nađemo vreme kada ćemo ih podeliti sa nekim – proradite svoje uznemirenosti sa značajnim drugima i uživajte u nekoj aktivnosti koja vas ispunjava.
Držite temu otvorenom
Potrudite se da svojim pristupom i stavom, održavate temu otvorenom i šaljete jasnu poruku detetu da može da vas pita ili sa vama podeli sve što mu prolazi kroz glavicu o ovoj, ali i svakoj drugoj temi.
Ponašajte se na način na koje želite da se vaše dete i druga deca ponašaju sutra u životu. Mi smo ti koji smo im modeli, racionalno i odgovorno ponašanje prema sebi ali i prema drugima je stvar koju vaše dete može da nauči od vas u ovoj situaciji, bilo da je u pitanju ponašanje u vezi sa zdravljem bilo generalno. Lična odgovornost, ali i empatija, briga o drugima i solidarnost. Nedostatke toga primećujemo i bez ovakvih kriza, a krize su uvek šanse za učenje.