Svetski dan deteta
Svetski dan deteta se u mnogim zemljama obeležava 1. juna svake godine koji je ustanovljen na Ženevskoj svetskoj konferenciji o dobrobiti dece 1925. godine, a zvanično usvojen u međunarodnoj zajednici 1950.godine. Sličan praznik se obeležava i 20. novembra koji je ustanovljen od strane Ujedinjenih nacija 1954. godine.
Svetski dan deteta ima za cilj da se skrene pažnja javnosti na obaveze društva koje ima prema deci kao i na probleme sa kojima se deca svakodnevno suočavaju. Prava deteta su tvrđena Konvencijom o pravima deteta koji je usvojen od strane Ujedinjenih nacija 1989. godine.
Osnovni principi Konvencije su:
– pravo na život, opstanak i razvoj;
– najbolji intres deteta;
– pravo na participaciju;
– pravo na nediskriminaciju.
Porodični zakon predviđa da roditelji ne smeju dete da podvrgavaju kaznama i ponižavanjima, koje vređaju dostojanstvo deteta. Osim toga dužni su da ga štite od nasilja drugih ljudi. Roditelji moraju da znaju da se model ponašanja uči i da su oni modeli od kojih deca uče kako treba da se ponašaju. Nije dovoljno samo govoriti o lepom ponašanju, potrebno je da budemo dobar model na koji će dete da se ugleda. Osim rodtitelja model na koji dete treba da se ugleda su sve osobe koje su u njegovom neposrednom okruženju. To su vaspitači, učitelji, svi stručnjaci koji se bave detetom (pedijatri, logopedi, treneri,…), kao i rodbina i prijatelji.
Deca su jedna od najosetljivijih grupa koje su podvrgnute diskriminaciji, posebno romska deca, deca koja žive i rade na ulici, izbegla i raseljena deca, deca iz ruralnih sredina, deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.
Problem dece sa invaliditetom i njihovih roditelja kao i njihovih prava su česta polemika današnjeg društva. Prava na njihovo obrazovanje, uključivanje u redovne škole, zaposlenje, što manje arhitektonskih barijera (rampi za invalidska kolica, liftovi, prilagođenih toaleta) što im omogućava dostupnost svakoj ustanovi.
Romska deca su, takođe, u mnogim aspektima diskriminisana. Okolnosti su te da u Srbiji u blizini romskih naselja postoje takozvane romske škole koje pohađaju isključivo romska deca. Nisu retki slučajevi njihove segregacije tako što se izdvajaju u posebna odeljenja, što je zabrinjavajuće.
Prema podacima izveštaja centra za socijalni rad u Srbiji danas ima preko 6000 dece bez roditeljskog staranja. Od toga je oko 5000 dece smešteno u hraniteljske porodice, a oko 1000 njih se nalazi u domovima za decu bez roditeljskog staranja.
Dragi naši roditelji, deca su kao mlado drvo. U početku slabi i nejaki, treba im naša pomoć. Dok njihovo stablo ne ojača, dobije bujnu krošnju i zdrave plodove naša su briga.
Od njihovog rođenja pa do odlaska od nas svako od njih ima svoju priču. Mi ih učimo životu, ali i oni nas. Oni nas vole, a i mi njih. Zajedno plačemo i smejemo se, padamo i ustajemo.
Ali najveću školu života uče ili savladaju u krugu porodice uz mamu, tatu, baku, deku, batu, seku…
logoped beograd, privatni logoped, mucanje, disfazija, logoped iskustva, logoped ordinacija, logoped indivdualni tretmani, logoped srbija, dete ne govori