Blog

Prepoznajte simptome preosetljivog deteta. Šta je senzorna integracija?

Zašto moje dete ne želi da pere ruke sapunom, dodiruje pesak, vatu, ne voli da se mazi? Zašto mom detetu smeta buka? Zašto ne želi da se ljulja na ljuljašci? Na sva ova, a i druga pitanja koja ste nas pitali, smo odgovorili i pokušali da Vam pomognemo.

Najčešća pitanja roditelja koji imaju senzorno preosetljivu decu:

Zašto moje dete ne želi da pere ruke sapunom, dodiruje penu, pesak, vatu, plastelin, ne voli da se mazi, ne voli da bude prljavo, hoda na prstima,  izbegava da jede pasiranu hranu?

Reč je o taktilno preosetljivom detetu. Kod ovakvog deteta intenzitet reakcije nije srazmeran intenzitetu taktilnog podražaja, pa se često dešava da burno reaguje ako dodirne vatu, pesak, ljigave loptice, testo… Cilj tretmana senzorne integracije je desenzitivacija, odnosno smanjenje taktilne preosetljivosti.

Zašto mom detetu smeta buka? Zašto moje dete stavlja ruke na uši kada čuje zvuk sirene, ljudski govor, muziku, zvuk telefona, zvona, alarm?

Reč je o auditivno preosetljivom detetu. Kod ovakovog deteta intenzitet reakcije nije srazmeran intenzitetu auditvnog podražaja, pa se često dešava da plače, pokriva uši rukama čak iako čuje ljudski glas, zvuk zvona u školi, kucanje sata… Cilj tretmana senzorne integracije je desenzitivacija, odnosno smanjenje auditivne preosetljivosti.

Zašto moje dete izbegava da se ljulja na ljuljašci? Zašto mu smetaju promene položaja? Zašto se plaši visine (odbija da se penje na gredu, na merdevine)? Zašto moje dete odbija da skače na trambolini ili da trči?

Reč je o vestibularno preosetljivom detetu. Kod ovakvog deteta intenzitet reakcije nije srazmeran intenzitetu vestibularnog podražaja, pa se često dešava da burno reaguje ako se okrene na leđa, stavi na ljuljašku, klackalicu… Cilj tretmana senzorne integracije je desenzitivacija, odnosno smanjenje vestibularne preosetljivosti.

Zašto mom detetu smeta svetlo? Zašto voli mračne prostorije? Zašto se plaši reklama u kojima dolazi do nagle smene različitih boja i oblika? Zašto ne sme da prođe pored velikih svetlećih bilborda?

Reč je o vizuelno preosetljivom detetu. Kodovakvog deteta intenzitet reakcije nije srazmeran intenzitetu vizuelnog unosa, pa se često dešava da mu smeta jako svetlo, odsjaj, šarenilo, brzo se zamara tokom čitanja… Cilj tretmana senzorne integracije je desenzitivacija, odnosno smanjenje vizuelne preosetljivosti.

Najčešća pitanja roditelja koji imaju senzorno nedovoljno osetljivu decu:

Zašto moje dete stavlja predmete u usta, dodiruje sve što vidi, trlja predmete različitih tekstura, stavlja puno hrane u usta, nema potrebu da se obuče kada je golo, ne oseća kada mu je prljava pelena?

Reč je o taktilno nedovoljno osetljivom detetu. Kod ovakvog deteta intenzitet reakcije nije srazmeran intenzitetu taktilnog podražaja, pa se često dešava da je stalno u potrazi za raznim taktilnim stimulusima koje mogu intenzivno da pritiskaju, stavljaju u usta… Cilj tretmana senzorne integracije je senzitivacija, odnosno povećanje taktilne osetljivosti.

Zašto moje dete proizvodi buku, govori glasno, uživa u glasnom okruženju, ne odaziva se na ime ili se odaziva samo kada se glasno pozove, voli da sluša glasnu muziku, pojačava televizor ili radio?

Reč je o auditivno nedovoljno osetljivom detetu. Kod ovakvog deteta intenzitet reakcije nije srazmeran intenzitetu auditivnog podražaja, pa se često dešava da je stalno u potrazi za raznim auditivnim stimulusima (često vrišti, lupka zvučnim igračkama…). Cilj tretmana senzorne integracije je senzitivacija, odnosno povećanje auditivne osetljivosti.

Zašto moje dete voli dugo da se ljulja? Zašto puno skače na trambolini, neprestano se vrti u krug, voli da dubi na glavi, voli da se baca u vazduh?

Reč je o vestibularno nedovoljno osetljivom detetu. Kod ovakvog deteta intenzitet reakcije nije srazmeran intenzitetu vestibularnog podražaja, pa se često dešava da je stalno u potrazi za raznim vestibularnim stimulusima (vrti se oko svoje ose, trči u krug, snažno ljulja ljuljašku…). Cilj tretmana senzorne integracije je senzitivacija, odnosno povećanje vestibularne osetljivosti.

Zašto moje dete dugo gleda u svetlo ili u predmete koji se okreću? Zašto maše rukom ili predmetima ispred očiju?

Reč je o vizuelno nedovoljno osetljivom detetu. Kod ovakvog deteta intenzitet reakcije nije srazmeran intenzitetu vizuelnog podražaja, pa se često dešava da je stalno u potrazi za raznim vizuelnim stimulusima. Ova deca često dugo mogu da zagledaju igračke ili predmete koje su intenzivnih boja (žute, crvene, fluorescente, zelene), vole da gledaju reklame ili scene u kojima dolazi do brze smene različitih boja, pokreta, oblika… Cilj tretmana senzorne integracije je senzitivacija, odnosno povećanje vizuelne osetljivosti.

Zašto se moje dete stalno oslanja na zid, jako lupa nogama kada hoda, baca igračke, lupa predmetima po podu ili po zidu, izuzetno jako drži predmete, voli da nosi teške lopte, vreće, flaše sa vodom, gura nameštaj u kući?

Reč je o proprioceptivno nedovoljno osetljivom detetu. Kod ovakvog deteta intenzitet reakcije nije srazmeran intenzitetu proprioceptivnog podražaja, pa se često dešava da je stalno u potrazi za raznim proprioceptivnim stimulusima, pa tako ova deca često bacaju igračke, lupkaju po nameštaju, guraju teške predmete… Cilj tretmana senzorne integracije je senzitivacija, odnosno povećanje priprioceptivne osetljivosti.

Kako se razvija govor? Od vokala do prve reči

Stimulacija govora počinje vežbama oralne praksije. To su vežbe koje služe za jačanje mišića orofacijalne regije koji su bitni za progovaranje i govor. Nakon toga se radi stimulacija gestova (pokazni gest, gest za daj, pozdravni gest, gest za bravo) koji su preteče govora. Stimulaciju govora radimo kroz raspevavanje vokala i oponašanje zvukova iz prirode (životinje, prevozna sredstva i sl.). Raspevavanjem vokala se radi na definisanju njihovog izgovora, a samim tim i na pojavi prve reči i, kasnije, na bogaćenju rečnika. Kada dođe do pojave prve reči potrebno je nastaviti sa stimulacijom razvoja govora kako bi dete nadoknadilo sve ono što kasni u odnosu na uzrast.

Zašto pre prve reči mora prvo da se razvije pokazni gest?

 Kada govorimo o govoru i fazama koje čine rani razvoj komunikacije deteta, posebnu pažnju posvećujemo ekspresiji ili njegovom izražavanju: prvi zvukovi, prve reči, prve rečenice… Međutim, gestovi igraju veliku ulogu u razvoju govora i jezika. Oni su ti koji nam kazuju na koji način će se oni  razvijati.

Govor obuhvata impresivni govor (razumevanje onoga što je izrečeno) i ekspresivni govor (kada se rečima iskazuju potrebe, želje, mišljenje, namere,…). Da bi se ekspresivni govor razvio neophodan je impresivni govor tj. razumevanje govora. Onda kada dete razume govor stvorena je osnova da to što razume aktivno upotrebi u svom govoru. Ono što prethodi govoru (ono što je u stvari sama osnova) jeste iskustvo koje dete stiče senzomotornim i ranim psihomotornim aktivnostima.

Iako možda izgleda da namerna komunikacija počinje sa pojavom prve reči, komunikacija zapravo počinje mnogo pre toga. Dete se već sa par meseci osvrće i traži majku. Sazrevanjem motorike dete uočava da može svojim telom da postigne mnogo više nego ranije – željeni predmet sada može i da dohvati, umesto da ga samo gleda. Na ovaj način dete jasno komunicira bez reči. Deca često ponavljaju neku radnju (ponašanje) kako bi se odrasla osoba smejala ili komentarisala šta oni rade. Jedan od najranijih oblika gestova je pokazivanje.

Gestovi se kod dece javljaju pre prvih reči i podrazumevaju pokrete telom kojima se prenose određene poruke. Normalno se javljaju između desetog i dvanaestog meseca. Formiranje i upotreba pokaznog gesta vezano je za finu motoriku, vizuomotornu koordinaciju, auditivnu i vizuelnu pažnju. Da bi dete moglo da upotrebi pokazni gest neophodno je da se mišići šake diferenciraju (razlikuju) tako da dete može voljno da pokreće odnosno ispravi kažiprst. Pokaznim gestom dete izražava svoje potrebe i želje dok ne razvije govor na tom nivou da umesto njega  koristi reči da izrazi potrebu.

Svaki put kada vi kažete: ,,Vidi, evo je maca!,, i pokažete, dete se okrene i usmerava svoju pažnju. Pokazni gest je važan i za savladavanje telesne šeme. Prstom će pokazati gde mu je glava, oko, nos, a gde su usta. Što više bude pokazivalo različite delove tela i dodirivalo ih bolje će upoznati svoje telo, a to je bitno za dobru komunikaciju na najranijem uzrastu. Dobro razvijena motorika omogućava detetu pored ostalog i izvršavanje naloga, koje je znak razumevanja govora. Kada detetu date nalog: „Pokaži gde je tvoje oko?“, ono najpre mora razumeti šta tražite od njega, imati pojam o telesnoj šemi i delovima tela, ali i razvijen pokazni gest.

Govor je imitacija koja se automatizacijom ustaljuje u detetovom ponašanju, a njena složenost se razvija sazrevanjem deteta. Dakle, za razvoj govora je potrebna razvijena sposobnost imitacije. Imitacijom pokreta tela se stvaraju šeme kao osnova svesne namere – govora i jezika.

Poruka LEC Čabarkapa: „Kada izostane pojava pokaznog gesta potrebno je obratiti pažnju na tokove saznajnog, motornog razvoja i razvoja komunkacije.

Kod kašnjenja pojave pokaznog gesta izvesno je da će postojati i kašnjenje u razvoju govora, ali i fine motorike i vizuomotorne koordinacije. Osim toga, detetova sposobnost da sa nama komunicira biće ograničena. To važi i u obrnutoj situaciji, kada želimo da ukažemo na nešto bitno dete možda neće obratiti pažnju na naš prst jer ni ono samo ne koristi taj gest. Ukoliko primetite izostanak ili kašnjenje pokaznog gesta u odnosu na uzrasne norme potražite stručnu pomoć logopeda, reedukatora psihomotorike i psihologa.“

Svetski dan dobrote i ljubaznosti

Pomoću priče u slikama ćemo pokušati da vam objasnimo šta je dobrota i ljubaznosti. Danas, 13. novembra, se u mnogim zemljama obeležava Svetski dan dobrote i ljubaznosti.

Na prvoj slici su baka koja nosi korpu sa povrćem i unukin ranac i kaput i unuka koja ide pored nje i ne nosi ništa.

Na drugoj slici su baka i unuka srele devojčicu koja im je rekla da nije lepo to što baka sve sama nosi, a unuka ide pored nje i da nije lepo koristiti nečiju dobrotu i ljubaznost

Unuka se zahvalila devojčici i rekla joj da je u pravu i dalji put su nastavile tako što je ona nosila kaput i ranac, a baka je nosila korpu sa povrćem. Poruka priče je da ne treba da zloupotrebljavamo nečiju dobrotu i ljubaznost, a posebno ne naših baka i deka koji nas mnogi vole i čija snaga je slaba.

Ljubaznost i dobrota se razvijaju od malih nogu. Tome su nas naučili prvenstveno naši roditelji, a zatim vaspitači, učitelji, nastavnici, profesori, osobe iz naše bliže okoline. Našim prolaznicima i sagovornicima je znatno prijatnije kada smo ljubazni prema njima nego kada im odgovaramo drsko, kratko i bez upotrebe lepih reči. Ako smo mi dobri prema nekome i taj neko će biti dobar prema nama. Ako se ipak desi da od strane nekoga ne osetimo dobrotu, ne znači da treba da mu uzvratimo istom merom. Baš naprotiv! I taj neko ko nije dobar prema nama treba da ima model koji će mu pokazati kako izgleda dobrota.

Poruka LEC Čabarkapa na ovaj dan je: Ljubaznost je vrlina kojoj se učimo od detinjstva. Dete će najpre naučiti posmatrajući nas – ako smo mi ljubazni prema drugima i detetu, već vrlo rano u ponašanju deteta možemo primetiti to isto. Ljubaznost deci pomaže da ostvaruju toplije odnose i podstiče saradnju i međusobno pomaganje. Ona čini razvoj i učenje lakšim i lepšim.