Naša adresa
Dimitrija Tucovića 18
Pozovi nas
066.827.9797
Pošalji nam poruku
office@logoped-drcabarkapa.com
Radno vreme
Pon - Petak: 10AM - 6PM

LEC Čabarkapa danas počinje sa radom

Logopedsko-edukativni centar Čabarkapa ponovo radi. Posle kratke pauze spremni smo da nastavimo rad sa našim vrednim mališanima. Za sve informacije možete nas pozvati svakog radnog dana od 10h do 18h i
subotom od 9h do 14h. Ukoliko želite da zakažete ili potvrdite Vaš termin možete to uraditi pozivom na sledeće brojeve telefona: 011/4253551 i 066/8279797 ili putem mejla logopeddrcabarkapa@gmail.com.
Nadamo se da ste se odmorili i da ste uživali u zajedničkom vremenu sa svojom decom.

Čekamo Vas u Beogradu, u ulici Dimitrija Tucovića br 18.

Obaveštenje o neradnim danima tokom Vaskršnjih praznika

Dragi roditelji i deco, obaveštavamo Vas da će LEC Čabarkapa napraviti pauzu u radu za vreme Vaskršnjih praznika u periodu od 30.04.2021. do 04.05.2021. Prvi radni dan nakon praznika je u sredu 05.05.2021. godine.
Želimo Vam da se lepo odmorite, da u miru i zdravlju proslavite Vaskršnji praznik i da taj najradosniji dan proslavite sa svojim najbližima. Zajedno sa svojim mališanima razgovarajte o ovom prazniku, šta on predstavlja, ukrašavajte jaja uz puno mašte i šarenih boja.

Vidimo se posle praznika u Vašim terminima. Vaš LEC Čabarkapa.

Danas letimo sa lastavicama, smejemo se jer smo srećni i čekamo da nam dođe proleće

Danas obeležavamo svetski dan lastavica koji nam najavljuje početak proleća i dan sreće koji se obeležavaju narednog dana. Dan lastavica obeležavamo 19.03. a proleće počinje 20.03. kada je i svetski dan sreće. Ako podignete pogled ka nebu ovih dana, sem vedrog plavog neba i oblaka možete videti i jato lasta koje nam se vraćaju i sa sobom donose toplije, sunčane dane. Stiže proleće. Laste su ptice selice koje uvek traže toplije krajeve. Ove male ptice imaju karakterističan izgled i svako dete ih može lako poznati po neobičnom repu. Laste se hrane malim insektima i žive u gnezdima koja grade visoko. U ta gnezda se one vraćaju svake godine. Ptice delimo na selice i stanarice po tome da li lete u toplije krajeve ili ostaju na mestima gde su svila svoja gnezda.

Iako nam je vreme promenljivo, praćeno kišom, vetrom i stidljivim zracima sunca znamo da nam 20.03. počinje proleće. Prolece je godišnje doba koje najavljuje buđenje prirode i koje je omiljeno velikom broju ljudi. Posle duge i hladne zime stižu nam dani kada odlažemo kapute, jakne, čizme i okupani prvim zracima prolećnog sunca šetamo ulicama, parkovima i pored reka… Proleće nam simbolizuje nov početak kome se svake godine iznova radujemo. Samo dan nakon što su nam se laste vratili i proleće stiglo, obeležavamo i svetski dan sreće. Ujedinjene nacije su prihvatile da se svetski dan sreće obeležava 20.03. Na ovaj dan skrećemo pažnju na značaj potrage za srećom kao i o dobrobiti svetskog stanovništva jer je potraga za srećom i ispunjenost srećom osnovni ljudski cilj. Posebno je važno u ovim „ludom“ vremenu brinemo o našem mentalnom zdravlju i trudimo se da se zadrži pozitivan i vedar duh.

U našem centru na ove dane sa decom (predškolskog i školskog uzrasta) govorimo o pticama (selice, stanarice), njihovom značaju, godišnjim dobima, njihovim redosledima, karakteristikama, o emocijama.. Trudimo se da na zanimljiv, a pre svega edukativni način učimo decu kada su neki značajni dani, prvenstveno njihovi rođendani, praznici (Božić, Vaskrs, Nova Godina, krsna slava, 8. mart …). Da bi sve ovo usvojilo, dete mora da savlada određene pojmove, a to su dani u nedelji, meseci u godini, godišnja doba, brojevi… Kada sa detetom učimo o navedenim pojmovima, učimo i koje pozdrave koristimo, šta se oblači i koje su odlike određenog godišnjeg doba, koji dan,mesec, godišnje doba je pre, a koji je posle i sl. Na ovaj način dete usvaja redoslede i kategorije.
Razgovarajte sa svojom decom o pticama, šumama, rekama, godišnjim dobima, bogatite njihov rečnik, hranite njihovu radoznalost.
Poruka LEC Čabarkapa: U vreme kada su se izgubile i nestale prave vrednosti, kada smo postali tuđi i zaboravili da mislimo o ljudima oko sebe… mislimo o životinjama, pticama, jer su plemenite i donose nam najlepšu pesmu, svoj cvrkut. Smejte se… ne samo na dan sreće, nego svaki dan… A sa prvim zracima proleća prošetajte nekom poljanom gde ćete ubrati visibabu, belu radu ili ljubičicu- naše prve vesnike proleća… i setite se svog detinjstva.

Nema je više… Danas sam mnogo tužna….

  1. godina je bila prekretnica u mom životu… Kada je trebalo odlučiti šta dalje…U tim trenucima se osećate kao stari kofer u koji ste spakovali svesvoje stvari koje više ne nosite ali su Vam opet drage i ne želite da se rastanete od njih…

Sećam se… Kako sada dalje… Nemam tatu da me pogura, potapše po ramenu, zagrli i kaže biće sve dobro… Možeš ti to… Ja sam tu odmah iza tebe.

I dok sam pravila početničke korake u svom poslu došla je ona…. Došla je kao prolećni povetarac koji me je pomilovao po kosi, kao mirisna ruža koja se još nije razvila a ipak širi svoj opojni miris oko sebe… Došla je kao san koji mi je pokazao da na ovom svetu još uvek postoje takvi kao ona, takvi koji vraćaju veru, nadu, dobrotu, poštenje, vernost i ljubav.

Bila je puna ljubavi one prave prijateljske… Nismo se još upoznale, a već mi je bila prijatelj za ceo život… Sve do danas 13.3.2021. kada mi je stigla poruka, da njeno predobro i plemenito srce ne kuca više…Tišina… Duboka tišina u mom srcu, mojoj duši i mojoj glavi… Kažem Vam, nije mi ni majka, ni otac, ni sestra, ni brat, ali me danas boli moja duša i moje srce jer sam izgubila nekog ko mi je bio vetar u leđa, umesto moga oca kada sam činila prve korake u samostalnom poslu, svojim glasom me je milovala kao moja majka…

Kad god sam bila tužna… Znala je… Iako me nije videla… Orosto je osetila i sa svojim osmehom koji je krasio njeno lice govorila: „Proći će sve to draga, idemo dalje…“

Taj život koji nam donosi svetlost i tamu je nekada baš nepravedan jer nam uzme ono nama mnogo dragoceno kada ostanete bez reči, slova, glasa i kada Vam suze same teku…

Danas sam mnogo tužna… Jer je otišla žena meni mnogo važna i bitna…

Drhtavim glasom kažem sebi: „Budi ponosna što je nenadano došla u tvoj život, ostavila trag koji vreme neće nikada izbrisati jer su reči ,naše priče i slike dokaz da smo činile naš svet u kome smo se dobro razumele, sarađivale iako se nismo ni videle tog trenutka…Proći će mnogo proleća, zime, jeseni i leta…duvaće jaki vetrovi, smejaćemo se i plakati…ti i ja moja prijateljice i drugarice i ženo predivna sa očima srne i osmehom koji obasjava sve oko sebe…“

Molim te dozvoli da bude tako jer je tako sada lakše, jer pomisao da te neću čuti, videti, pogledati nikada više je…. Za mene neverica… Danas 13.3.2021. je otišla žena, moja draga Nataša.. Moj veliki prijatelj koji je sasvim slučajno ušao u moj život, a tu će ostati zauvek!

Hvala ti što si postojala i što si mi pokazala da takvi kao ti još postoje…. Pošteni, čestiti, dobri, plemeniti…

Dr sci. Nataša D. Čabarkapa

Životni sastav jednog odraslog čoveka o njegovoj majci

Zašto uvek sastav o majci počinjemo: “Mama srećan ti osmi mart“, dan žena. Donesemo karanfil u ono staro vreme, a u novo buket cveća ili crvenu ružu. Hajdemo da krenemo priču od kraja…

Šta je majka?

Završio sam medicinski fakultet i došao na staž u bolnicu koja je na periferiji Beograda. Dok čekam ordinirajućeg lekara i svog mentora… prisećam se tople pogače,uštipaka, pite savijače i turšije… Svakog petka brat i ja smo na autobuskoj stanici čekali našu majku koja je sa tri torbe dolazila iz rodnog kraja da nam donese namirnice. Još uvek sanjivi i promzli uzimamo torbe i tramvajem koji se njiše šinama dolazimo u iznajmljen stan, u kome smo živeli nas troje brat, sestra i ja. Majka je svakoga petka dolazila i donosila namirnice i punila nam frižider. Onda bi užurbano trčala po stanu da opere, prebriše i počisti. Nas troje studenti prava, ekonomije i medicine. Teško za ženu, samohranu majku, koja je radila u fabrici obuće.

Moj otac lep ko slika, majka mlada i najlepša u selu. Zaljubili se i uzeli. Voleli se i dobili nas troje. Kada sagledam sada iz ugla lekara. Tri porođaja, sva tri različita. Mučila se i patila. Ostala je sama u najlepšim godinama, jer je moj otac rano preminuo a i dok je bio živ nikada kod kuće… Radio je po ceo dan kako bi nas prehranio. Majka nas je čuvala i brinula o nama. Vaspitavala i prenosila u nas ono najbolje. Brat završio prava, sestra ekonomiju a ja medicinu sa maminih deset prstiju. Danas smo odrasli ljudi, radimo i nastavili smo svoj život zahvaljujući jednoj ženi- našoj majci.

Danas je osmi mart, praznik moje majke i svih onih majki koje su pomogle da im deca izađu na pravi put. Hvala mojoj majci… Biću joj zahvalan ceo život kao i moj brat i moja sestra… Poklon smo joj mi, jer smo postali ljudi i sada mi njoj pomažemo. Svakog vikenda odlazimo kod nje i nosimo joj namirnice i pričamo sa njom, smejemo se i radujemo što smo zajedno.

Hvala mojoj majci što nas je nosila u stomaku, donela na ovaj svet i mislila na našu budućnost… Mi smo sve to opravdali i nismo je izneverili… poklonili smo joj naša obećanja da ćemo svi zajedno da uspemo iako tate nema… Draga naša majko srećan ti današnji dan i hvala ti.

Logopedski centar Čabarkapa čestita praznik osmi mart svim majkama, budućim majkama, devojkama, sestrama, bakama, tetkama, strinama…

Da li je strah od nečega bauk ili iluzija

Da li smo od straha napravili bauk ili strašno čudovište ili samo iluziju neproživljenih životnih situacija… Svako od nas je imao neki strah dok je bio mali… Neki su dolazili iz strepnje od nepoznatog, glasnog ili od priča kojima su nas naši stariji zastrašivali kada smo bili nevaljali. Emocije su tu, uvek! Pomozimo detetu da ih prepozna, imenuje, razlikuje… Upoznavanjem emocija, lepih, prijatnih i onih manje prijatnih kao i razgovori o svim emocijama pomažu detetu da bolje razume sebe i svet oko sebe, uči da se izrazi, da pomogne sebi kada ga osećanja „preplave“.

Prepoznavanje i imenovanje osećanja je osnova mentalne higijene. Neretko se iza „Muka mi je“ ili „Boli me stomak“ krije neka neprijatna emocija koju dete ne ume da verbalizuje. To se dešava i nama odraslima. Strah je urođena emocija, nešto sa čime se svako od nas rađa, a tokom života učimo da pozitivne i negativne emocije kontrolišemo i savladamo.

Za zdraviji i ispunjeniji život važno je da prepoznajemo sebe i druge, prihvatamo svoja i tuđa osećanja, pomažemo sebi i drugima u osećajnoj sferi. Jedan od načina da sa detetom vežbamo prepoznavanje i razlikovanje osećanja, kao i da razvijamo strategije za nošenje sa neprijatnim emocijama, jeste da kroz vizuelni prikaz situacija u kojima su deca, tumačimo tu situaciju, zaključujemo iz nje i smišljamo načine delovanja.

U našem logopedskom centru multidisciplinarnim pristupom u saradnji sa logopedom i psihologom to radimo kroz zajednički opis slike i postavljanje pitanja koja su u vezi sa tim. Psiholog radi na oživljavanju socioemocionalnog doživljaja priče i situacije koju smo dali, dok logoped radi na govorno-jezičkom izražavanju i verbalizaciji emocija u kojoj se dete našlo, sa kojom se bori i koju treba da prevaziđe. Pa tako možemo da pitamo: Kako se ovaj bata oseća? Zašto se uplašio? Šta misliš, šta može da uradi da bi mu bilo lakše? Kada si se ti tako osećao? Šta si radio? Da li se plašiš još nečega?

I naravno, navođenjem svojih primera i strategija pomažemo detetu da pronađe svoje. Za to možete koristiti primere crteža koje smo mi izabrali, ali i knjige koje već čitate svom detetu, videćete, to može biti novi način čitanja knjiga. Za obradu situacije iz detetovog života koje ja bila izazovna, takođe možete napraviti crtež te konkretne situacije, pa zajedno sa detetom na ovaj način proći kroz situaciju i bolje je razumeti.

Savet LEC Čabarkapa: Ne stvarajte svom detetu veštački strah, npr strah od zubara, od logopeda, mraka, jakog zvuka, čudovišta, buke… Prilagodite svoju životnu situaciju i trenutak sa svojim deteom koji ga je uplašio na pravi način, tako što ćete ga upoznati sa situacijom sa kojom će se susresti. Na primer ukoliko dete treba da ide kod zubara, lekara, logopeda… objasnite mu šta će ga dočekati i šta će mu se desiti kada uđe da popravlja zube, da dobije vakcinu, pregleda grlo, dođe na logopedsku procenu…

Razumem te da nekada nećeš – imaš problem? Polako ćemo, ne plaši se

Da li me vidiš? Otvorili smo ti vrata – govori.
Dajem ti ruku – uzmi je ne tražim puno – pogledaj me.
Tu sam pored tebe – ne plaši se.
Trčimo i učimo nove reči – tu sam da ti pomognem.
Razumem te da nekada nećeš – polako ćemo.
Ti i ja smo prijatelji i pobedićemo tvoj problem.

Govorimo o problemu koji se zove autizam.
Šta je autizam? Često pitanje koje postavljaju roditelji koji imaju problem sa svojim detetom. Autizam je veoma složen razvojni poremećaj. U svojoj kliničkoj slici obuhvata slabu socijalnu interakciju i komunikaciju sa ponavljajućim (stereotipnim) pokretima. Češći je kod dečaka nego kod devojčica. Autizam nije retka pojava i sve je veći broj dece sa ovom vrstom razvojnog poremećaja.
Prvi znak autizma je izostanak kontakta očima, a pored njega i neuzvraćanje osmeha osobi koja mu se osmehuje, izostanak odazivanja na poziv po imenu ili okretanje na glas bliske osobe. Dete sa autizmom ne prati pogledom predmet koji mu se pokazuje, ne mazi se, niti započinje bilo koji vid nežnosti sa bliskom osobom, ne imitira pokrete ni izraze lica, ne pokazuje sreću kada je u kontaktu sa drugom decom. Kontakt sa drugim osobama ili druženje sa decom je otežano kao i igra sa njima. Uglavnom se igraju sami ili sede u nekom ćošku gde se stereotipno igraju, nesvesni svoje okoline.
Kako se bavimo ovim problemom?

Multidisciplinarni pristup kod dijagnostikovanja poremećaja iz autističnog spektra je potreban i neophodan.
Prva karika u lancu timskog rada je uključivanje logopeda, psihologa, reedukatora psihomotorike, senzornog integratora, dečijeg psihijatara i drugih stručnjaka po potrebi. Ako je potrebno uključuju se i sledeće dijagnostičke metode poput EEG-a, MR snimanja, ispitivanje sluha, laboratorijske i metaboličke analize.
Ako pitate za lek za autizam?

Lek za autizam još uvek ne postoji. Ali postoji metodološki strukturisan logopedski tretman koji je na osnovu testovnog materijala prilagođen detetu. Govorno jezičke sposobnosti i razumevanje dete uči na logopedskom tretmanu. Iako se na logopedskom tretmanu dete „veštački“ uvodi u ulogu onomatopeje, reči, rečenice, slike, povezivanje slike sa reči, na tretmanu reedukacije psihomotorike se sve to povezuje i radi se na razumevanju govora (tj. osnovnih naloga koji mu se upućuju u kući, vrtiću ili široj okolini). Logopedski tretman je pasivan tretman gde dete sedi i posmatra ono što mu se daje a reedukacija psihomotorike je tretman pokretom, gde dete u prostoru primenjuje sve što je pasivno učilo na logopedskom tretmanu. Takođe dete postaje svesno sebe i drugih, uči pokazni gest kojim počinje da pokazuje delove tela na sebi i na drugima. Treća karika u radu sa decom pervazivnog spektra je tretman senzorne integracije gde deca sa autizmom uče da reaguju adekvatno na raznovrsne senzorne nadražaje. Četvrta karika je psihološki tretman koja je podjednako bitna s obzirom da deca sa autizmom ne izražavaju i ne ispoljavaju svoje emocije, ponekad imaju neadekvatno ponašanje za širu okolinu, nekada znaju da budu i agresivna prema sebi a i prema drugima… Zato je jako bitno da u timu bude uključen i psiholog koji radi na celokupnom sociemocionalnom razvoju deteta.

Mnoge priče su ispričane o ovom problemu, još uvek misterioznom, za nas stručnjake. Zašto misterioznom? Zato što je nepredvidiv i mnogi aspekti još uvek nisu rasvetljeni. Uvek može da nas iznenadi.
Postoji priča mame Katarine koja je svoju ćerku svako jutro u vrtić vodila istim putem jer ako bi nešto menjala mala Maša bi plakala i vikala. To je mami smetalo… to je jako bolelo… htela je da pomogne, a nije znala kako ni kome da se obrati. Jednog dana slomljena i u suzama je zakucala na vrata našeg Centra. Posle razgovora i dijagnostike koja je bila timska (logoped, psiholog i reedukator psihomotorike) krenuli smo da radimo. Maša je bila divlja, neuhvatljiva devojčica kojoj je pogled lutao i bilo je potrebno strpljenje i veština da se uhvati taj njen pogled. Znala je da pola sata plače, baca igračke i besciljno trči po senzornoj sobi. Gledali smo sve to i pitali se kada će stati i pogledati nas, kada će se osmehnuti, mahnuti, poslati poljubac. Neizvesnost i agonija kroz koju je mama Katarina prolazila zajedno sa nama je bila teška, tužna i na trenutke obeshrabrujuća. Ali život je nekada nepredvidiv, ne ide onim tokom kojim smo zamislili… Lepa mama Katarina sa svojim anđelom Mašom… da li možemo da vratimo vreme da Maša nema problem i da je mama srećna? Ne, ne možemo. Moramo se uklopiti u tu kockicu koju nam je Maša pružila na dlan, biti obazrivi i nastaviti da joj pomažemo, tako što ćemo joj pomoći da postane deo našeg, stvarnog sveta… To je ono što nas stručnjake čini srećnim, a i mamu Katarinu. Upravo ta sreća, nekada prividna, davala je snage nama, mami i svima koji su učestvovali u životu male Maše. Ona je išla napred, a i mi sa njom… srećni i radosni jer se video napredak. Maša je počela da se okreće kada je pozovemo, smejala se svojoj mami kada je vidi na vratima… slala nam je poljupce i mahala do sledećeg dana. Kada bi se vrata zatvorila svako od nas je krio suzu… ali radosnicu. Život jeste nepredvidiv i teče krivudavo, a mi smo tu da ga usmerimo i pomognemo koliko možemo deci koja imaju problem u komunikaciji i interakciji sa drugima.

Maša raste i napreduje. Idemo napred, korak po korak, a cilj su nam nove reči, pesmice, novi drugari… Cilj od koga ne odustajemo ni mi ni mama Katarina. Tu je naravno i tata, obožava svoju mezimicu i iz prikrajka se raduje svemu. Još uvek bojažljivo, ali svakim danom sve sigurniji u uspeh svoje Maše.

Maša nam svaki dan kuca na vrata… poklanja nam najlepši osmeh i poneku reč. Naučila je da sama skida svoje cipelice i da ih stavlja na policu, pere svoje male ruke, a do juče nije volela dodir vode i sapuna… seda na stolicu i počinje svoje učenje. Mnogo smo naučili od nje… tako mala, a već drži čas o upornosti i istrajnosti koju joj je nametnuo život.

Ovo je samo jedna od hiljadu priča koju ste čuli. Mi smo ispričali svoju… a želja nam je da sledeće godine ispričamo još priča gde smo pomogli, olakšali ono sa čime se susreću roditelji ove dece. Želje su velike, ali ovi roditelji imaju samo jednu, da im dete postane svesno sebe, njih i drugih koji ih okružuju.
Otvorili smo svoja vrata… uđite i obratite nam se – tu smo da pomognemo Vama i Vašem detetu…

Tačnost je bitna vrlina

Koliko je bitno da ne kasnite na posao, u vrtić ili školu? Toliko je bitno ne kasniti za početak logopedskog tretmana. Zašto? Govor je budućnost Vašeg deteta. Ako kasni i ne razvije se na vreme dolaze vam sledeći problemi: deca ne govore i nemaju lep i pravilan izgovor glasova, problemi u čitanju i pisanju, ne drže pravilno olovku, diktatu, pisanju sastava, jer imaju oskudan i siromašan rečnik…

A onda se dešava povučenost, stid i problemi u ponašanju vašeg deteta jer se razlikuje od svojih drugara. Timskom procenom Vašeg deteta dobijate kompletan uvid u problem koji Vaše dete ima. Zato dođite na vreme da posle ne bude kasno.

Naš logopedski centar se nalazi u ulici Dimitrija Tucovića br. 18, Beograd. Naše radno vreme je radnim danima od 10h do 18h, a subotom od 9h do 14h. Brojevi telefona na koje možete da nas kontaktirate su 011/42-53-551 i 066/827-9797.

Prvi radni dan LEC Čabarkapa u Novoj godini

Posle male pauze i novogodišnjih i Božićnih praznika tim LEC Čabarkapa je ponovo spreman za rad. Danas je prvi radni dan Centra u Novoj 2021. godini. Termine možete zakazivati pozivom na sledeće brojeve telefona: 0114253551 i 0668279797; kao i putem e-mail adrese: office@logoped-drcabarkapa.com. Kao i do sada možete nas pratiti putem stranice na društvenoj mreži Facebook. Sa nestrpljenjem očekujemo nove uspehe u ovoj godini.

Hvala vam na dosadašnjoj saradnji!
Vaš Logopedsko edukativni centar Čabarkapa.