Roditelji dece sa posebnim potrebama: I najsnažniji imaju tačke pucanja

Niste slabi ako plačete, nezahvalni ako Vam sav napredak nije dovoljan, krivi ukoliko zahtevate malo vremena za sebe. Dragi roditelji, problem Vašeg deteta ne negira Vašu važnost. Naglašava je.

Roditelj bira kuda vodi dete, bira način na koji tumači informacije koje dobija od ljudi koji pomažu detetu, nastavlja rad sa detetom kod kuće i pored toga vodi računa o svim ostalim „sitnicama“ (da li je dete nahranjeno, naspavano, suvo, čisto…) Uz sve što roditelj radi za dete i zarad deteta, treba da pokuša da nađe vremena i da se bavi drugim stvarima koje su njemu samom važne.
Kako naći način da se uprokos svim problemima očuva brak? Da se zadrže i neguju prijateljstva? Da se pronađe pomoć i podrška? Da se vrati starim hobijima ili da pronađu nove izvore energije?

Imati dete kojem je potrebna podrška, nosi sa sobom brojne psihološke izazove. Među njima je svakako prvi priznati da dete ima problem. On je još veći onda kada niko sa 100% sigurnosti ne može da kaže šta se sa detetom dešava, i koji je najbolji mogući način rada (s obzirom da se i stručnjaci nekad vode najverovatnijim mogućim izborom u nadi da će baš on pomoći u radu sa kompleksnim problemom). Sa pojavom „simptoma“ za roditelje počinju pregovori o početku borbe. Pripreme da možda nije sve moguće „srediti“, strah od toga da postoje „nepopravljive“ stvari i bežanje od takve osuđujuće potvrde. Potom sledi odabir kod koga otići, kome pokloniti poverenje, čijoj proceni verovati. U trenucima kad treba napraviti izbor da budete najjači za svoje dete, Vi sami preživljavate unutrašnje razdore.

Nekim roditeljima se odlaskom po pomoć život dramatično menja. Neretko, nametnute obaveze (odlasci na preglede, analize, tretmane) povlače i napuštanje posla, promenu mesta boravka, pristajanje na život bez partnera, ukidanje slobodnog vremena jer celi dan prođe u odvođenju dece s mesta na mesto… Sve manje vremena ima za udovoljavanje sopstvenim potrebama, viđanju sa drugim ljudima, jer se život pretvara u življenje zarad dobrih vesti i ništa sem toga. Pritom, niko ne garantuje dobre vesti, već samo verovatnoću da će ih biti. Izazov je u jurnjavi pronaći podršku, očuvati mentalnu snagu, ponašati se prema detetu kao da nema problem, tražiti sitnice koje donose energiju…

…A energiju je teško naći. Ono što je mnogim roditeljima koji imaju decu sa nekim razvojnim problemima poznato je da ljudi često počinju da ih se klone. Kao da su ljudi do te mere opterećeni svojim problemima da nemaju još i vremena za tuđe, što je naročito vidljivo onda kada su tuđi problemi zapravo i veći od njihovih. Ljudi ne vole da im problemi gube na značaju.

Zbog deteta se nekako i pronađe snaga, kažu roditelji, „mora se“. Pa čak i uprokos njoj, naiđu trenuci „pucanja“. Skoro svaki roditelj zna na kojem ih ćošku čekaju. Njih se pribojavaju, ali znaju da se treba pripremiti za suočavanje sa njima. Mnogo veći problem predstavljaju one „sitnice“ koje im iskoče pred očima dok gledaju u sasvim druge stvari. Veliki talasi najčešće stižu sa upozorenjem i roditelji se za njih pripreme. Onda kada hvataju vazduh da izrone iz velikog talasa je vreme kada se u malom počnu daviti. Tada treba da znaju od koga treba tražiti podršku.

Postoje ljudi koji su obučeni za rad sa ljudima. Iako roditelji ne vole da im se pominju struke koje počinju sa „psi-“, najčešće su to struke koje imaju veština da im pomognu. Psiholozi i psihoterapeuti, u prvoj liniji. Svesni smo da je roditeljima dodatno opterećenje da pored svih obaveza koje moraju da plaćaju, uvedu u sistem i druge osobe (i to zbog sebe!). Međutim, postoji nekoliko razloga iz kojih je roditeljima potrebna psihološka podrška.

• Ulaganje u to da se Vi bolje osećate čini Vas jačim i spremnijim da pomognete svom detetu

• Vaše nemire oseća i Vaše dete. Kada izgubite strpljenje, Vaše je dete prvo koje to oseti.

• Imate dozvolu da imate ventil. Odvod koji će ispustiti te toksine koje svakodnevno prikupljate. Bez toga, neće biti mesta za dobre stvari.

• Postoje problemi o kojima nije prijatno niti korisno razgovarati sa prijateljima i porodicom. Najčešće, sem da Vas zagrle i da saosećaju sa Vama (što je nekad jako potrebno), neće znati kako da Vas dalje vode, usmeravaju ka tome da se osećate bolje.

• Psihoterapija je prilika da, za promenu, sebe stavite na prvo mesto i pokušate da pronađete načine da Vam bude dobro. Da bismo vodili računa o drugima, treba da znamo kako da se pobrinemo za sebe.

• Niko nije smatrao da ćete biti spremni da se sami nosite sa svim problemima. Niko ne kaže da to morate sami.

Osnažite sebe, da biste bili snažniji za svoje dete.

Psihoterapeuti Vam ne prodaju praznu slamu. Slično tome bi bilo reći Vam da lekar radi to isto kada Vam šalje apel da se javite ako imate temperaturu, migrene, mučnine… Obratite se ljudima koji su se školovali za to da Vam pomognu da se sa velikim izazovima pred sobom izborite na, za Vas najzdraviji mogući način.

logoped beograd, privatni logoped, mucanje, disfazija, logoped iskustva, logoped ordinacija, logoped indivdualni tretmani, logoped srbija, dete ne govori