Senzorna integracija

Senzorna integracija podrazumeva objedinjavanje različitih podataka koje dobijamo preko čula, njihovo procesuiranje na taj način da bi se moglo shodno tim informacijama delovati. Na primer, hodamo lagano, potom ubrzavamo korak, naša pažnja skreće sa putanje kojom se krećemo na sadržaj razgovora sa osobom koja hoda pored nas, spotičemo se iznenada o kamen, gubimo ravnotežu i padamo na zemlju i potom osećamo bol zbog pada. Svaki delić ove akcije podrazumeva izvesne osete preko naših čula koji se šalju ka različitim delovima nervnog sistema da bi se oset pretvorio u opažaj, odnosno u informaciju sa značenjem, i da bi ta informacija zajedno sa drugim mogla biti iskorišćena za naše delovanje. Objedinjavanje svih ovih informacija u smislenu celinu I reakcija adekvatna toj celini podrazumeva senzornu integraciju. Nebrojeno mnogo informacija pristiže u naš mozak koji dalje sve te informacije mora da organizuje da bismo skladno delovali.

Kod dece koja imaju poremećaj senzorne integracije može se javiti preosetljivost na određene nadražaje (na zvukove, svetlo) ili smanjena osetljivost (na primer, ne zavrti mu se nimalo iako se dugo vrti u krug ili ljulja ili deluje kao da na neke zvukove nimalo ne reaguje). Kod ove dece često su prisutni poremećaji koordinacije pokreta, problem održavanja ravnoteže, te dete može delovati trapavo, nespretno… Mogu se javiti smetnje u razvoju govora ili jezika. Deca deluju zbunjeno, kao da ne uspevaju “da pohvataju” sve nadražaje iz sredine kojima su izloženi pa ili prerano prasnu, pobesne, odbijaju da učestvuju u aktivnostima ili zakasnelo reaguju, propuštaju detalje ili obraćaju na njih previše pažnje…

Šta je cilj terapije? Bolje funkcionisanje mozga deteta. Terapija podrazumeva izlaganje različitim vestibulanim, taktilnim, proprioceptivnim stimulacijama. Te stimulacije detetu deluju kao igra,  ali sve uz vođstvo terapeuta koji detetu pomaže da različite aspekte te igre, zadatke, savlada. Na taj način ubrzavamo postepeno vreme reakcije, deteta, “uvežbavamo” mozak da brže integriše informacije i stavljamo dete u situaciju da samo pronalazi rešenja. Na šta se fokusiramo? Cilj nam je da dete može da upravlja osetima, informacijama koje dobija iz cula. Na taj način dete postepeno biva u stanju da se samo organizuje, da samostalno funkcioniše.

Disfunkcija senzorne integracije često ide uz ADHD (Poremecaj deficita paznje i hiperaktivnosti), autistični poremećaj.