LECČ Blog

Ovde možete da pratite teme kojima se bavimo u LEC-u „Čabarkapa“

Evropski dan jezika

Evropski dan jezika

Čuvaj svoj jezik kao parče hleba koji jedeš svakoga dana…jer jezik ti daje slobodu, snagu i život.

Danas, 26.9., se obeležava Evropski dan  jezika. Obeležavanje  ovog dana je ustanovljeno tokom Evropske godine jezika 2001. godine i od tada se redovno obeležava. Obeležava se radi skretanja pažnje javnosti na lingvističko bogatstvo kao i na potrebu učenja stranih jezika. U Evropi postoji više od 220 autohtonih jezika što je oko 3% od ukupnog broja jezika, a u svetu se govori 6000-7000 jezika.

Jezik se definiše kao simbolički sistem koji određena jezička zajednica koristi radi sporazumevanja. Naš poznati lingvista Ranko Bukarski naglašava da jezik i govor stoje u odnosu koda i poruke, sistema i procesa, pa govor predstavlja jezik u akciji. Spasenija Vladisavljević, autor knjiga o jeziku i razvoju govora, ističe da je potrebno shvatiti celovitost sistema jezik – govor i njihovu transformaciju od jednog entiteta u drugi, jer oni funkcionišu u komunikacionom procesu, da se i ne pomišlja da jedno bez drugog može postojati, s obzirom da je jezik apstraktan simbolički sistem koji se konkretno realizuje govorenjem, nešto ređe pismom i najređe gestom.

Pod poznavanjem jezika se podrazumeva poznavanje njegove gramatike i pravopisa, kao i govorenje, čitanje i pisanje istog. U Srbiji je veliki broj osoba koji ne umeju da čitaju i pišu, odnosno nepismeni su. Taj broj iznosi 17% od ukupnog broja stanovništva. Takođe, broj osoba koji nisu završili osnovnu školu je veliki i iznosi 14%. Samim tim što nemaju školu i smatraju se nepismenima ne poznaju ni jezik u meri koja se očekuje. S obzirom da ne poznaju svoj jezik, jezik koji govore (maternji jezik) ne mogu poznavati ni neki strani jezik tj. ne mogu naučiti njegovu gramatiku i pravopis. Pre početka učenja bilo kog stranog jezika bitno je da dete/osoba ima usvojenu bazu maternjeg jezika, odnosno, potrebno je da dete ovlada maternjim jezikom kako ne bi kasnije naišlo na poteškoće u savladavanju stranog jezika.  Pre nego što dete počne da uči strani jezik, neophodno je da stručnjak (logoped) uradi procenu govorno-jezičkih sposobnosti, kako bi bili sigurni da učenje novog jezika neće poremetiti bazu maternjeg, već je nadograditi. Deca koja supstituišu (zamenjuju), omituju (izostavljaju), umekšavaju, obezvučavaju glasove ili/i iz bilo kog razloga kasne u govorno-jezičkom razvoju mogu da imaju takva odstupanja i u izgovoru i u stranom jeziku. Tek kada logoped ukaže na probleme koje dete ima prilikom izgovora glasova ili u samom kašnjenju govora, i nakon kontinuiranog logopedskog tretmana i rešavanja problema u govoru i jeziku dete je spremno za učenje novog jezika.

a učenje stranog jezika bitno je poznavati neke od osnovnih principa učenja stranog jezika. Pristup učenju stranog jezika se razlikuje kod mlađe i starije dece.  Najbolji su rezultati postignuti kod onog učenja koje se odvija u prirodnoj sredini. Usvajanje stranog jezika je uspešnije kad se odvija kroz igru, pevanje, glumu, imitaciju i sl. Bitna stvar je da se deca na početku ne opterećuju gramatikom već da spontano usvajaju novi jezik. U ranom periodu života deca veoma brzo i sa velikom lakoćom upijaju znanje.  Najbolji primer za to je usvajanje maternjeg jezika. Dakle, u ranom uzrastu, ukoliko je govorno-jezički razvoj deteta uredan, usvajanje drugog jezika im ne predstavlja problem. Iako su dosadašnja iskustva pokazala da deca lakše usvajaju strani jezik u ranijem uzrastu, bitno je reći da početak učenja stranog jezika u sedmoj godini života je dovoljno rano da usvoji i izgovor i naglasak i da uspešno napreduje u usvajanju novog jezika. Uloga logopeda je da prati norme govorno-jezičkog razvoja i da tokom rada sa detetom stvara temelje za kasnije sticanje drugih znanja i veština.

Iako postoje argumenti koji idu u prilog učenju stranog jezika od malih nogu, ipak je za jezik (koji je po svojoj prirodi stalno u razvoju) neophodan rad tokom celog toka školovanja. Na taj način učenje jezika prati i sazrevanje deteta, što znači da neke novostečene misaone sheme omogućavaju da se neke jezičke strukture lakše razumeju i primene. Rano učenje jezika podstiče decu da kasnije uče i druge jezike. Automatsko i nesvesno usvajanje jezika motiviše decu za dalje učenje. Jako je bitan metod postupnosti koji mora biti u skladu sa detetovim mogućnostima. Edukativni materijal, takođe, mora biti prilagođen detetu i njegovim mogućnostima, kako ga ne bi sputavalo već motivisalo za dalje učenje.

Poruka LEC Čabarkapa roditeljima je da pre uvođenja novog jezika potraže savet logopeda koji će proceniti govorno-jezički status deteta. Ako dete ima bazu svoga jezika tada nema prepreka da se uvede novi jezik detetu. Potrebno je voditi računa da se suprasegment, melodija i artikulacija maternjeg jezika ne naruše. Poznavanje maternjeg jezika osobu čini pismenom, a pismenost se nadograđuje učenjem stranog jezika.

Više

dr sci. Nataša D. Čabarkapa na trećem „Vikend beba, dece i trudnica“ događaju u Beogradu

dr sci. Nataša D. Čabarkapa na trećem „Vikend beba, dece i trudnica“ događaju u Beogradu

16. i 17. septembra 2017. godine u centralnom atrijumu šoping mola „Delta city“ održaće se treći po redu „Vikend beba, dece i trudnica“.

Manifestaciju će podržati i sajt Yumama u vidu medijskog pokroviteljstva i promocije događaja, kao i organizovanjem kreativnih radionica i predavača koji će biti na raspolaganju roditeljima koji su zainteresovani da postave pitanja i dobiju savete.

Jedan od predavača je i dr sci. Nataša D. Čabarkapa koja će u subotu, 16. septembra u 14h, držati predavanje „Problemi u razvoju govora i značaj pravovremenog odlaska logopedu“. Nakon predavanja dr sci. Nataša D. Čabarkapa će na štandu sajta Yumama odžati konsultacije za sve zainteresovane roditelje.

Više

Međunarodni dan pismenosti

Međunarodni dan pismenosti

Statistički podaci nam govore da pismenost u Srbiji i regionu nije na zavidnom nivou. U Srbiji je 17% stanovništva nepismeno, dok 14% populacije nema dan škole ili ima samo nekoliko dana škole, a 11% dece ima nezavršeu osnovnu školu. UNESCO smatra da je procenat od 0,2 % nepismenih prihvatljiv i dozvoljen maksimum.

Više

Morske logopedske avanture ovog leta

Morske logopedske avanture ovog leta

Deca uglavnom vole more i željno ga iščekuju, da bi uživali satima igrajući se vodom i peskom na plaži. Ponekad se roditeljima učini da su suvišni u toj igri koju deca i bez njih sami organizuju. Dajemo vam predlog aktivnosti za vas i vaše dete koje će biti zabavne i korisne za njegov razvoj.

Pre nego što krenete na plažu, razgovarajte sa detetom šta vam je sve potrebno da ponesete. Dok spremate torbu za plažu, tražite od deteta da vam pomogne tako što ćete mu govoriti šta treba da vam donese. Naredbe možete da osmislite da budu u vidu zadatka. Npr.
– „Iz velikog kofera donesi žuti peškir.“
– „Iz plave torbe donesi tatin šešir.“
– „Sa gornje police u kupatilu donesi mleko za sunčanje.“

Zatim ga podsetite da spremi materijal koji vam je potreban za igranje na plaži, a to je: kofica, lopatica, grabulje, modle za igranje u pesku, prazne plastične čaše, lopta.

Zajedničke aktivnosti koje vam predlažemo su:

– Skupljajte u koficu kamenčiće, a zatim ih vadite i brojite do 5 ili 10. Nakon toga prebrojavati i prste na rukama i nogama uz blago istezanje i dodirivanje svakog prsta. Na sličan način punite koficu lopaticom i kada dete ubaci svaku lopaticu u koficu vi brojite. Na ovaj način se uči brojanje i prebrojavanje do 5 ili 10 u zavisnosti od uzrasta deteta.

– Sipajte pesak u koficu i kada je napunite prosipajte. To ponavljajte više puta i pustite dete da pokuša da imitira. Takođe, peskom, kamečićima ili vodom možete puniti i plastične čaše. Možete prosipati ili presipat iz jedne čaše u drugu i učiti pojmove puno/prazno, ima/nema, teško/lako. Ujedno vežbate i koordinaciju ruku. Ako detetu prija može da stavi obe ruke u pesak i da ih naizmenično vadi i uranja u pesak. Na taj način se upoznaje sa teksturom peska i dobija taktilnu stimulaciju.

– Dete lopaticom može kopati po pesku, sipati kamenčiće, iz kofice izbacivati pesak i pri ovim aktivnostima vežbati finu motoriku. Grabuljama šarajte po pesku, a u brazde možete ubacivati sitne kamenčiće vežbajući kako finu motoriku tako i koordinaciju oko-ruka. Ako napravite brazde različite dužine i debljine tražite da vam dete pokaže najkraću, najdužu, tanku, debelu. Na taj način vežbajte pojmove kratko-dugačko, tanko-debelo.

– U plićaku možete sa modlama za pesak praviti različite oblike i tako vežbati koordinaciju oko-ruka i koordinaciju ruku. Ako su modle različitog oblika i boje možete ih odvajati  po boji, veličini i obliku. Bacajte kamenčiće što dalje u vodu kako bi dete jačalo mišiće ruku i prilagođavalo tonus šake odnosno jačinu kojom će bacati.

– Neka dete što više hoda boso po pesku kako bi bolje osetilo svoje korake i stopala. Pustite ga da hoda i trčkara i po plićaku da oseti otpor vode. Kada je u vodi sa gumom ili mišicama pasivno mu pomerajte ruke kroz vodu ka gore i dole, kružne pokrete rukama vežbajući pojmove gore-dole, u krug. Ako je dete veće možete ruke pomerati i ispred njega, iza njega, na stomak, na leđa, glavu, uz imenovanje delova tela gde se stavljaju ruke. Noge takođe možete pomerati napred-nazad, savijati u kolenima, prelaziti preko butina, savijati prste na stopalima uz imenovanje delova tela. Na ovaj način ćete detetu pružiti pored proprioceptivne stimulacije (dubokog senzibiliteta) ruku i nogu osvešćivanje i učenje delova tela i pojmova vezanih za prostornu orijentaciju.

– Možete se dobacivati loptom na udaljenosti do koje dete može da dobaci. Ako je dete većeg uzrasta probajte da mu kažete da baci loptu, a zatim da pljesne i da to radi svaki put kada vam baca loptu. Ako je lopta manja zadatak će biti teži. Možete igrati odbojku, između dve vatre, bagmington. Veličinu lopte i igre birajte u odnosu na uzrast vašeg deteta (manje dete veća lopta, veće dete manja). Ovim aktivnostima dete vežba koordinaciju ruku i nogu, spretnost, prilagođavanje jačine pokreta zadatku i uvežbava motoriku čitavog tela.  Ako u igru uvedete i poene, biće korisno i za razvijanje takmičarskog duha.

– Pljosnatim kamenčićima možete praviti žabice na vodi tako što ćete baciti kamenčić koji treba da leti tik iznad vode, povremeno je dodirujući i praveći žabice. Jednom bacite vi kamenčić, a jednom neka baci dete. Na taj način vežbate strpljenje (čekajući red), razvijate takmičarski duh, vežbate koordinaciju oko-ruka i preciznost.

U sve navedene igre možete uključiti celu porodicu. Tako će biti mnogo zanimljivije.

Na kraju igranja podsetite dete da skupi svoje igračke pre odlaska sa plaže i da ih ponese kako bi moglo opet da se igra. Ovo su samo predlozi na koji način vreme provedeno na plaži sa svojim detetom možete učiniti i lepim i korisnim.

Više