Svi članci u sekciji Blog

Međunarodni dan pismenosti

Međunarodni dan pismenosti

Statistički podaci nam govore da pismenost u Srbiji i regionu nije na zavidnom nivou. U Srbiji je 17% stanovništva nepismeno, dok 14% populacije nema dan škole ili ima samo nekoliko dana škole, a 11% dece ima nezavršeu osnovnu školu. UNESCO smatra da je procenat od 0,2 % nepismenih prihvatljiv i dozvoljen maksimum.

Više

Morske logopedske avanture ovog leta

Morske logopedske avanture ovog leta

Deca uglavnom vole more i željno ga iščekuju, da bi uživali satima igrajući se vodom i peskom na plaži. Ponekad se roditeljima učini da su suvišni u toj igri koju deca i bez njih sami organizuju. Dajemo vam predlog aktivnosti za vas i vaše dete koje će biti zabavne i korisne za njegov razvoj.

Pre nego što krenete na plažu, razgovarajte sa detetom šta vam je sve potrebno da ponesete. Dok spremate torbu za plažu, tražite od deteta da vam pomogne tako što ćete mu govoriti šta treba da vam donese. Naredbe možete da osmislite da budu u vidu zadatka. Npr.
– „Iz velikog kofera donesi žuti peškir.“
– „Iz plave torbe donesi tatin šešir.“
– „Sa gornje police u kupatilu donesi mleko za sunčanje.“

Zatim ga podsetite da spremi materijal koji vam je potreban za igranje na plaži, a to je: kofica, lopatica, grabulje, modle za igranje u pesku, prazne plastične čaše, lopta.

Zajedničke aktivnosti koje vam predlažemo su:

– Skupljajte u koficu kamenčiće, a zatim ih vadite i brojite do 5 ili 10. Nakon toga prebrojavati i prste na rukama i nogama uz blago istezanje i dodirivanje svakog prsta. Na sličan način punite koficu lopaticom i kada dete ubaci svaku lopaticu u koficu vi brojite. Na ovaj način se uči brojanje i prebrojavanje do 5 ili 10 u zavisnosti od uzrasta deteta.

– Sipajte pesak u koficu i kada je napunite prosipajte. To ponavljajte više puta i pustite dete da pokuša da imitira. Takođe, peskom, kamečićima ili vodom možete puniti i plastične čaše. Možete prosipati ili presipat iz jedne čaše u drugu i učiti pojmove puno/prazno, ima/nema, teško/lako. Ujedno vežbate i koordinaciju ruku. Ako detetu prija može da stavi obe ruke u pesak i da ih naizmenično vadi i uranja u pesak. Na taj način se upoznaje sa teksturom peska i dobija taktilnu stimulaciju.

– Dete lopaticom može kopati po pesku, sipati kamenčiće, iz kofice izbacivati pesak i pri ovim aktivnostima vežbati finu motoriku. Grabuljama šarajte po pesku, a u brazde možete ubacivati sitne kamenčiće vežbajući kako finu motoriku tako i koordinaciju oko-ruka. Ako napravite brazde različite dužine i debljine tražite da vam dete pokaže najkraću, najdužu, tanku, debelu. Na taj način vežbajte pojmove kratko-dugačko, tanko-debelo.

– U plićaku možete sa modlama za pesak praviti različite oblike i tako vežbati koordinaciju oko-ruka i koordinaciju ruku. Ako su modle različitog oblika i boje možete ih odvajati  po boji, veličini i obliku. Bacajte kamenčiće što dalje u vodu kako bi dete jačalo mišiće ruku i prilagođavalo tonus šake odnosno jačinu kojom će bacati.

– Neka dete što više hoda boso po pesku kako bi bolje osetilo svoje korake i stopala. Pustite ga da hoda i trčkara i po plićaku da oseti otpor vode. Kada je u vodi sa gumom ili mišicama pasivno mu pomerajte ruke kroz vodu ka gore i dole, kružne pokrete rukama vežbajući pojmove gore-dole, u krug. Ako je dete veće možete ruke pomerati i ispred njega, iza njega, na stomak, na leđa, glavu, uz imenovanje delova tela gde se stavljaju ruke. Noge takođe možete pomerati napred-nazad, savijati u kolenima, prelaziti preko butina, savijati prste na stopalima uz imenovanje delova tela. Na ovaj način ćete detetu pružiti pored proprioceptivne stimulacije (dubokog senzibiliteta) ruku i nogu osvešćivanje i učenje delova tela i pojmova vezanih za prostornu orijentaciju.

– Možete se dobacivati loptom na udaljenosti do koje dete može da dobaci. Ako je dete većeg uzrasta probajte da mu kažete da baci loptu, a zatim da pljesne i da to radi svaki put kada vam baca loptu. Ako je lopta manja zadatak će biti teži. Možete igrati odbojku, između dve vatre, bagmington. Veličinu lopte i igre birajte u odnosu na uzrast vašeg deteta (manje dete veća lopta, veće dete manja). Ovim aktivnostima dete vežba koordinaciju ruku i nogu, spretnost, prilagođavanje jačine pokreta zadatku i uvežbava motoriku čitavog tela.  Ako u igru uvedete i poene, biće korisno i za razvijanje takmičarskog duha.

– Pljosnatim kamenčićima možete praviti žabice na vodi tako što ćete baciti kamenčić koji treba da leti tik iznad vode, povremeno je dodirujući i praveći žabice. Jednom bacite vi kamenčić, a jednom neka baci dete. Na taj način vežbate strpljenje (čekajući red), razvijate takmičarski duh, vežbate koordinaciju oko-ruka i preciznost.

U sve navedene igre možete uključiti celu porodicu. Tako će biti mnogo zanimljivije.

Na kraju igranja podsetite dete da skupi svoje igračke pre odlaska sa plaže i da ih ponese kako bi moglo opet da se igra. Ovo su samo predlozi na koji način vreme provedeno na plaži sa svojim detetom možete učiniti i lepim i korisnim.

Više

Letnja logopedska avantura vas i vašeg deteta

Letnja logopedska avantura vas i vašeg deteta

Počeli ste sa spremanjem za more…ne znate „gde vam je glava“, šta ćete pre da spakujete, da li ćete nešto zaboraviti. Dok ste i sami u haosu, deca vas stalno nešto zapitkuju, trče oko vas, pitaju da li ste poneli loptu, reket, kupaći i ostale stvari koje su njihove. Usporite!!! Sedite i pročitajte savete kako da se spakujete koje vam daju logoped, psiholog, reedukator psihomotorike i senzorni integrator.

Sedite i zajedno sa decom napravite spisak šta sve treba da spakujete. Ako su u pitanju školska deca, mogu sami da pišu svoj spisak. Na taj način će vežbati pisanje, pažnju, pamćenje i mišljenje. Pisanje spiska možete da „začinite“ tako što ćete od njih tražiti da naprave tabelu sa nekoliko kolona, a u svaku kolonu da pišu određeno (npr. u jednu kolonu da pišu odeću, u drugu kolonu da pišu obuću, u treću kolonu da pišu igračke i rekvizite za plažu, u četvrtu kolonu da pišu ostalo). Pravljenjem kolone dete vežba vizuelnu percepciju, kontroliše impulsivnost i produžava pažnju. Ako su deca mala, vi pišite spisak, a njima postavljajte pitanja šta sve žele i treba da ponesu.
Kada napišete spisak potrebnih stvari odredite mesto gde ćete da se pakujete. Najbolje je da to bude dnevna soba. Zatim deci dajte prvi zadatak koji će da glasi: „Pronađite gde se u stanu nalaze koferi i torbe i donesite.“ Deca uglavnom ne znaju gde se nalazi navedeno pa je to odličan zadatak koji je koristan za pažnju, vizuelno pretraživanje i razvijanje takmičarskog duha (ko će pre da pronađe). Dobra ideja je i da zajedno ponesu kofer, ako su mali, jer će tako vežbati saradnju. Kada deca donesu kofere i torbe na određeno mesto možete da počnete sa donošenjem stvari koje treba da spakujete. Vi treba da smislite zadatke koji podrazumevaju donošenje stvari, a koje deca treba da ispune. Bitno je da te zadatke prilagodite detetovom uzrastu. Pričajte o tome šta ćete prvo, šta drugo da spakujete, kojim redom ćete da pakujete u kofer šta pre, a šta posle. Na ovaj način veća deca usvajaju i obnavljaju pojam rednog broja, a manja pojmove pre i posle. Zadaci mogu da glase:

  • „Idi u svoju sobu i iz treće fioke donesi pet majica sa kratkim rukavima, iz druge fioke donesi tri šorca, a iz prve fioke donesi dve majice na tregere.“
  • „Idi u svoju sobu i donesi dve haljinice sa stolice, tri suknjice sa treće police i četiri majice iz druge fioke.“
  • „Idi u spavaću sobu i pronađi tatin kačket.“
  • „Pronađi u kupatilu veliki, plavi, mekani peškir.“
  • „Donesi iz kupatila sa treće police dva mala peškira na pruge i jedan veliki na krugove.“
  • „Iz cipelarnika donesi crvene japanke koje se nalaze u kutiji na drugoj polici i patike koje su na trećoj polici.“

Pitajte dete koji deo odeće se oblači  na koji deo tela. Tako utvrdjujete poznavanje telesne šeme i doživljaj telesne celovitosti.Zadatke možete da postavljate onako kako vi želite i kako mislite da će da se svidi deci. Bitno je da zadaci budu što zanimljiviji, da imaju skrivene zadatke u sebi  i da razumevajući i ispunjavajući iste dete radi na svojim verbalnim sposobnostima.

Navedeni zadaci su korisni za razumevanje naloga, bogaćenje rečnika, usmeravanje i održavanje pažnje, produžavanje združenje pažnje, vizuelno pretraživanje, razvijanje takmičarskog duha i povećavanje obima radne memorije. Rečnik možete da bogatite i tako što ćete, dok se pakujete, da razgovarate sa decom i postavljate im pitanja kao što su: „Gde idemo? Kako se zove država u koju idemo? Čime putujemo do mora? Koje boje je more? Kakvog ukusa je more? i sl.“ Bitno je da pitanja prilagodite deci.

Kada završite sa pakovanjem zajedno proverite da li je tu sve što ste napisali na spisak. Ako je sve tu, spremni ste da krenete!

Kada sedate u auto, sa decom razgovarajte gde ko sedi. Ko sedi napred, ko  sedi pozadi, ko sedi sa leve, a ko sa desne strane. Na taj način sa decom vežbate prostorne odnose. Dok se vozite do mora što više razgovarajte sa decom. Možete da opisujete predele pored kojih prolazite, da igrate različite igrice koje ne zahtevaju pisanje i razne figure i rekvizite. Npr. možete da se igrate na koje slovo počinje reč, smišljanje reči na određeno slovo, smišljanje reči koje se sastoje od određenog broja slova, da se takmičite ko će pre da uoči auto određene boje ili da sa što više različitih prideva opišete more, plažu ili neki pojam vezan za odmor. Takođe, možete da igrate „Zanimljive geografije“ ili „Kaladont“.

Poruka LEC Čabarkapa za ovo leto je: Vreme odrastanja brzo proleti, iskoristite ga za druženje i stimulaciju razvoja. Neka mobilni telefoni i tableti služe samo da se fotografišu ovi divni trenuci, a ne da se dete „smiri“ dok se pakujete i putujete. Zabava, rast i ljubav su zajedničke aktivnosti! Uživajte!

Više

Prvi prijem u LEC Čabarkapa Dijagnostika i tretman za vaše dete

Prvi prijem u LEC Čabarkapa Dijagnostika i tretman za vaše dete

Sigurno ste pomislili: „Zašto je bitno da na prvom prijemu, pored logopeda, budu prisutni psiholog, reedukator psihomotorike i senzorni integrator?“ ili „Mom detetu treba logoped, a ne psiholog.“ Često se dešava da se iza govorno-jezičkog poremećaja krije još neki problem, kao što je npr. problem sa pažnjom ili problem sa motorikom ili ipak dete nije sigurno da li treba da piše levom ili desnom rukom (dominantna lateralizacija) ili detetu ne prija kada dodirne plišanu igračku ili ne voli da nosi kapu.

Zbog navedenog je bitno da na prvom prijemu bude prisutan stručni tim koji čine: logoped, psiholog, reedukator psihomotorike i senzorni integrator. Ispravna dijagnostika i rano započet tretman su presudni faktori za razvoj govora kod deteta kod kog postoji kašnjenje u govoru. Nekada su razlozi za kašnjenje u govoru vidljivi odmah, a nekada se to kašnjenje primeti tek tokom tretmana. Upravo to je još jedan razlog zbog koga je bitno da dete bude opservirano sa različitih aspekata.

Kako izgleda prvi prijem i šta svako od stručnjaka procenjuje?

Svaki prijem se razlikuje u zavisnosti  o kom problemu se radi i koliko godina ima dete (da li je predškolac, školsko dete ili dete koje još uvek nije progovorilo). Svaki član posebno opservira dete, odvojeno od roditelja, kako bi rezultati bili što relevantniji i potpuniji.

Jedan od najbitnijih delova prvog prijema je uzimanje anamnestičkih podataka.

Važno je da roditelji kažu tačne informacije koje su nam bitne, a to je da li su faze gukanja i brbljanja protekle uredno, da li se prva reč pojavila i kada se pojavila prva reč sa značenjem, da li je govor počeo da se razgrađuje ili nije došlo do razgradnje, da li su reči od početka bile funkcionalno upotrebljavane, da li postoji pozitivan porodični hereditet (da li je neko iz porodice imao neki govorno-jezički ili psihomotorni poremećaj ili problem sa sluhom), da li su faze psihomotornog razvoja (sedenje, puzanje, prohodavanje) protekle uredno, da li dete ne voli nešto da dodiruje ili jede, da li je postojala neka situacija koja je možda uticala na dete i sl.

Logoped procenjuje govorno-jezički status deteta, odnosno procenu receptivnog i ekspresivnog govora (da li je dete progovorilo, da li razume naloge koji mu se zadaju). Pored toga, logoped procenjuje artikulaciju kao i govorne organe koji učestvuju u govoru (disanje, mišiće usana, lica i jezik, kao i  celokupnu anatomiju govornog aparata). Ako se radi o predškolskom i školskom detetu, logoped koristi testove koji odgovaraju njegovom uzrastu. Tu spada procena grafomotorike, da li dete pravilno drži olovku, da li ostavlja adekvatan trag olovke na papiru, da li prati smer pisanja slova, procena pisanja, čitanja, prepričavanja, kao i procena fonemskog sluha i analiza i sinteza glasova u reči. Nakon odgovarajuće logopedske procene, roditeljima se iznosi mišljenje, dijagnoza kao i predlog tretmana. Logopedski tretman podrazumeva stimulaciju koja je intenzivna uz pomoć različitih vrsta aktivnosti. Zavisno od toga koji problem dete ima i šta su njegove potrebe, uvode se različite aktivnosti kroz koje dete i logoped zajedničkim snagama utiču na razvoj govora. Osim toga logoped radi na bogaćenju rečnika, na funkcionalnoj upotrebi reči, na razumevanju govora i na mnogim drugim aspektima govora. U to spada i rad sa predškolskom i školskom decom koji podrazumeva rad na grafomotorici, pisanju, čitanju, razvoju fonemskog sluha, analizi i sintezi glasova u reči i mnogi drugi aspekti koji podrazumevaju školsko gradivo. Pošto su govor i mišljenje povezani, rad logopeda nekada prevazilazi granice onoga što se definiše kao razvoj govora, već uključuje i rad na opštem osposobljavanju deteta za razne životne situacije.

Pored procene govorno-jezičkog statusa, značajno je da psiholog proceni i celokupni psihološki razvoj deteta. Ne tako retko se dešava da se psihičko stanje deteta, ustvari, odražava na detetov govor. Svako dete prolazi kroz određene stadijume normalnog psihološkog razvoja na koje se psiholog oslanja u svojoj proceni. Tokom prvog prijema koriste se različiti testovi za procenu kognitivnog i socio-emocionalnog razvoja deteta. Neki testovi su standardizovani i omogućavaju poređenje postignutog rezultata deteta sa decom tipičnog razvoja. Na osnovu toga se procenjuje u kojoj meri dete odstupa od proseka. Za finiju procenu koriste se i neke druge tehnike kao što je crtež porodice, putem kog se dobijaju kvalitativni podaci o detetu. Osim procene deteta, deo psihološke procene jeste i razgovor sa roditeljima. Važno je da su roditelji otvoreni za saradnju i da razumeju da procena nije deo kritikovanja njihovog vaspitnog stila, već formiranje celokupne slike na osnovu koje se čitav tim može usresrediti na rešavanje problematičnih situacija, kao i na detetove potencijale i osmisli najbolji plan tretmana.

Reedukator psihomotorike tokom prvog prijema procenjuje psihomotorni status koji obuhvata nivo razvijenih funkcija u oblasti grube motorike, koordinacije pokreta ekstremiteta, ravnoteže, sazrevanje dominacije hemisfera (lateralizovanosti), fine motorike, grafomotorike, vizuomotorne koordinacije, orijenatacije u prostoru i vremenu. Kroz različite aktivnosti u objektivnom prostoru (penjanje, silaženje, preskakanje, ljuljanje, prelaženje raznovrsnih prepreka, hodanje, skakanje, bacanje i hvatanje) procenjuje se motorna spretnost deteta, tonus (napetost mišića), koordinacija nogu i ruku, orijentacija u prostoru, pažnja i pamćenje. Kroz aktivnosti za stolom (u manipulativnom prostoru) sa sitnim predmetima, plastelinom i drugim senzornim materijalom i kroz crtanje procenjuje se zrelost šake i spretnost prstiju, koordinacija oka i ruke, da li dete pravilno drži olovku, kojom rukom piše, da li dobro imitira (uči) nove pokrete ovog tipa. Procena se prilagođava kroz aktivnosti koje dete treba da zna na određenom uzrasu. Tako se procenjuje da li postoji kašnjenje ili su detetove sposobnosti u skladu sa uzrastom. S obzirom da je govor deo psihomotorike i da se napredak ne može ostvariti u oblasti govora i jezika ukoliko je neka oblast psihomotorike nezrela. Često se roditelji obraćaju zbog problema u govoru, ali dalja procena reedukatora psihomotorike otkriva da mnoge oblasti psihomotorike nisu adekvatno razvijene. Pored toga, reedukator psihomotorike je tu da zajedno sa detetom radi na sticanju iskustva u objektivnom prostoru, a koja  logoped kasnije oblikuje govorno-jezički i formira pojmove sa ciljem da ih dete koristi u aktivnom rečniku.

Sve ono što nam se dešava u toku dana, što vidimo, čujemo, pomirišemo, okusimo, dodirnemo, osetimo, naš organizam prima preko čula i prosleđuje do mozga. Na neke draži reagujemo burnije (intenzivnijim odgovorom), na neke slabije, a neke nas uopšte ne dotiču. Ali ako je ono što primamo iz naše okoline pomoću čula prejako ili preslabo, ako nam treba više draži (stimulusa) da bi mogli normalno da funkcionišemo i da bi nam bilo prijatno tada govorimo o poremećaju senzorne integracije. Zbog toga je značajno da tokom prvog prijema senzorni integrator opservira dete.

Deca sa smetnjama u razvoju često imaju združeno poremećaj senzorne integracije, govorne smetnje i nedostatak ranih iskustava vezanih za telo odnosno nezrelu psihomotoriku. Zato je dobro da u logopedski tretman budu uključeni i tretman senzorne integracije i reedukacija psihomotorike.

Multidisciplinarni tim koji čine logoped, psiholog, reedukator psihomotorike i senzorni integrator  je tu kako bi se postavila odgovarajuća dijagnoza i na vreme započeo tretman. Zbog toga što je govor u direktnoj vezi sa mišljenjem, socio-emocionalnim stanjem deteta i psihomotorikom svako od članova tima je tu da sa svog aspekta proceni dete i da da adekvatan plan tretmana koji zajedničkim radom daje rezultate. 

Više