Svi članci u sekciji Logoped

Prošao je prvi prijem

Prošao je prvi prijem

Prošao je prvi prijem. Tim LEC Čabarkapa na radnom sastanku razgovara o problemu deteta koje je opservirano od strane logopeda, reedukatora psihomotorike i psihologa. Testovni materijal, zapisi terapeuta, anamnestički podaci i podaci roditelja su od velike pomoći za nas. Posle dogovora  i napravljenog programa započinje rad sa detetom.

Zašto timski sastanak? Zbog toga što je dete opservirano od tima stručnjaka (logoped, reedukator psihomotorike i psiholog) i svako od članova je procenio detetov razvoj sa svog aspekta nakon čega iznosi mišljenje i predlog eventualnog tretmana.

Zašto timska obrada? Zbog toga što je svako od članova stručnog tima procenio detetovov razvoj i izneo mišljenje o istom i na osnovu toga predložio tretman. Kada svako iznese svoje mišljenje i predlog tretmana zajedno se odlučuje kojim intenzitetom će dete da dolazi na tretmane i u kom delu dana (u zavisnosti od obaveza deteta i od njegovih dnevnih rituala – spavanja, hranjenja, odlaska u vrtić i sl.), kao i to ko će od članova tima da radi sa detetom.

Metodološki pristup LEC Čabarkapa je multidisciplinarni pristup razvoju govora, psihomotorike, emocija i socijalizacije deteta.

Sam dečiji razvoj je sačinjen iz govorno-jezičkog, psihomotornog i socioemocionalnog razvoja. S obzirom da je detetu potrebna stimulacija i razvoj svih navedenih aspekata, uključivanjem u multidsciplinarni tretman (logopedski tretman, reedukacija psihomotorike i psihološki) trojako se deluje na razvoj deteta. Primenom aparata za auditivnu percepciju (Beringer i KSAFA-m) se omogućava kvalitetniji prenos verbalnih informacija, čime se podstiče napredak deteta. Rad u senzornoj sobi u slobodnom polju omogućava razvoj   samokontrole deteta i pruža mu prilike da uči kroz sticanje telesnih iskustava. Psiholog prati celokupan proces adaptacije (na tretman, terapeuta, prostor i nove navike)  i posebnim pristupom detetu omogućava da se olakša proces adaptacije, a proces daljeg učenja postane efikasniji.

Multidsciplinarnim timskim pristupom, zajednički, sa roditeljima prevazilazimo prepreke  na koje dete nailazi na razvojnom putu.

Više

Svetski dan mentalnog zdravlja

Svetski dan mentalnog zdravlja

Danas, 10. oktobra, se obeležava Svetski dan mentalnog zdravlja. Ovaj dan se obeležava od 1992. godine, a razlog je izraženija obaveza da se govori o ovom problemu kao i potreba da se radi na njegovom rešavanju.

Svetska zdravstvena organizacija mentalno zdravlje definiše kao stanje blagostanja koje omogućava pojedincu da bude svestan svojih mogućnosti, da se suočava sa stresnim situacijama u životu, da radi produktivno i plodonosno i doprinosi svojoj zajednici. Mentalno zdravlje podrazumeva skladan odnos u samoj ličnosti u emocionalnom, intelektualnom i socijalnom smislu.

 Pod poremećajem mentalnog zdravlja se podrazumeva dugotrajno prisustvo simptoma, izvan kontrole pojedinca koji dovode do smanjenja funkcionalnog kapaciteta. Odlikuju se promenama u mišljenju, raspoloženju ili ponašanju ili kombinacijom ovih elemenata. U zavisnosti od težine poremećaja simptomi variraju od blagih do veoma ozbiljnih. Simptomi zavise od vrste mentalnog poremećaja, same osobe, njene porodice i socio-ekonomskog okruženja.

Mentalni poremećaji se javljaju kod ljudi oba pola, svih starosnih uzrasta iz svih sredina. Učestalost stresnih poremećaja je visoka, a u porastu su depresija, broj samoubistava, zloupotreba alkohola i supstanci i psihosomatski poremećaji. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije iz 2002. godine 154 miliona ljudi u svetu pati od depresije koja je glavni uzrok invalidnosti i nalazi se na četvrtom mestu globalnog opterećenja od bolesti.

Mentalno zdravlje je važno za funkcionisanje svakog pojedinca i društva zbog toga što psihički poremećaji ne izazivaju samo pogoršanje kvaliteta života, patnju i otuđenost obolelih osoba, već celoj zajednici stvaraju ogromno opterećenje posredovano ekonomskim faktorima. Pozitivno mentalno zdravlje uključuje samopouzdanje, sposobnost rešavanja problema i adaptaciju na svaki mentalni stres. Pozitivno mentalno zdravlje je sveopšta potreba svakog pojedinca.

Mentalna higijena je deo mentalnog zdravlja. Mentalnu higijenu je potrebno sprovoditi u svim stresnim situacijama, počevši od polaska u vrtić, zatim u školu, kao i u svim situacijama sa kojima se dete i odrasla osoba susreću tokom života.  Posebno je potrebno sprovoditi mentalnu higijenu kod dece i osoba koje imaju neki poremećaj (osobe sa oštećenjem vida, osobe sa oštećenjem sluha, osobe koje su mentalno nedovoljno razvijene, vaspitno zapuštena deca, deca sa psihozom i sl.).

Deca koja se na neki način razlikuju od druge dece, bilo da imaju neki govorno-jezički poremećaj, oštećenje sluha, oštećenje vida ili neki fizički nedostatak (urođen ili stečen), često imaju osećaj nejednakosti i manje vrednosti što utiče na njihovo samopouzdanje. Usled teškoća sa kojima se dete nosi, roditelji često detetu pruže preveliku zaštitu, preneglašenu ljubav i pažnju (što može da utiče na emotivni razvoj i samopouzdanje deteta) ili se pak od deteta emotivno udalje. Teško je i jednima i drugima i baš zato je važno biti svestan značaja mentalne higijene, razumevanja sebe i drugih i traženja pomoći i za sebe i za one koje volimo.

Ovogodišnja tema Svetskog dana mentalnog zdravlja je: “Razumevanje je najbolji lek za dušu.” te u skladu sa tim poruka LEC Čabarkapa glasi: Veoma je bitno da razumete vaše dete koje ima neki poremećaj. Potrebno je da ga razumete kada ne može da vam kaže šta ga boli, šta želi da dobije od vas ili šta mu ne prija. Takođe, treba da upoznate decu i osobe iz okoline vašeg deteta kako na najbolji način da ga razumeju. Kako u vrtiću i školi da ostvaruju kontakt sa njim, kako da prepoznaju njegove potrebe i želje. Neophodno je da se uzajamno razumete sa stručnjacima koji rade sa vašim detetom (vaspitač, učitelj, logoped, reedukator psihomotorike, psiholog) i da jedni drugima budete podrška u cilju što boljeg i uspešnijeg tretmana, kao i napretka deteta.

Kao što osluškujemo i prepoznajemo neke promene u svom telu potrebno je da i na duši prepoznajemo promene i na vreme zatražimo pomoć odnosno da potražimo nekog ko će nas razumeti i ko će nam pomoći  da budemo zdraviji, srećniji i uspešnijii. Kao što glasi ovogodišnja poruka: “Razumevanje je najbolji lek za dušu.”.

 

Više

Evropski dan jezika

Evropski dan jezika

Čuvaj svoj jezik kao parče hleba koji jedeš svakoga dana…jer jezik ti daje slobodu, snagu i život.

Danas, 26.9., se obeležava Evropski dan  jezika. Obeležavanje  ovog dana je ustanovljeno tokom Evropske godine jezika 2001. godine i od tada se redovno obeležava. Obeležava se radi skretanja pažnje javnosti na lingvističko bogatstvo kao i na potrebu učenja stranih jezika. U Evropi postoji više od 220 autohtonih jezika što je oko 3% od ukupnog broja jezika, a u svetu se govori 6000-7000 jezika.

Jezik se definiše kao simbolički sistem koji određena jezička zajednica koristi radi sporazumevanja. Naš poznati lingvista Ranko Bukarski naglašava da jezik i govor stoje u odnosu koda i poruke, sistema i procesa, pa govor predstavlja jezik u akciji. Spasenija Vladisavljević, autor knjiga o jeziku i razvoju govora, ističe da je potrebno shvatiti celovitost sistema jezik – govor i njihovu transformaciju od jednog entiteta u drugi, jer oni funkcionišu u komunikacionom procesu, da se i ne pomišlja da jedno bez drugog može postojati, s obzirom da je jezik apstraktan simbolički sistem koji se konkretno realizuje govorenjem, nešto ređe pismom i najređe gestom.

Pod poznavanjem jezika se podrazumeva poznavanje njegove gramatike i pravopisa, kao i govorenje, čitanje i pisanje istog. U Srbiji je veliki broj osoba koji ne umeju da čitaju i pišu, odnosno nepismeni su. Taj broj iznosi 17% od ukupnog broja stanovništva. Takođe, broj osoba koji nisu završili osnovnu školu je veliki i iznosi 14%. Samim tim što nemaju školu i smatraju se nepismenima ne poznaju ni jezik u meri koja se očekuje. S obzirom da ne poznaju svoj jezik, jezik koji govore (maternji jezik) ne mogu poznavati ni neki strani jezik tj. ne mogu naučiti njegovu gramatiku i pravopis. Pre početka učenja bilo kog stranog jezika bitno je da dete/osoba ima usvojenu bazu maternjeg jezika, odnosno, potrebno je da dete ovlada maternjim jezikom kako ne bi kasnije naišlo na poteškoće u savladavanju stranog jezika.  Pre nego što dete počne da uči strani jezik, neophodno je da stručnjak (logoped) uradi procenu govorno-jezičkih sposobnosti, kako bi bili sigurni da učenje novog jezika neće poremetiti bazu maternjeg, već je nadograditi. Deca koja supstituišu (zamenjuju), omituju (izostavljaju), umekšavaju, obezvučavaju glasove ili/i iz bilo kog razloga kasne u govorno-jezičkom razvoju mogu da imaju takva odstupanja i u izgovoru i u stranom jeziku. Tek kada logoped ukaže na probleme koje dete ima prilikom izgovora glasova ili u samom kašnjenju govora, i nakon kontinuiranog logopedskog tretmana i rešavanja problema u govoru i jeziku dete je spremno za učenje novog jezika.

a učenje stranog jezika bitno je poznavati neke od osnovnih principa učenja stranog jezika. Pristup učenju stranog jezika se razlikuje kod mlađe i starije dece.  Najbolji su rezultati postignuti kod onog učenja koje se odvija u prirodnoj sredini. Usvajanje stranog jezika je uspešnije kad se odvija kroz igru, pevanje, glumu, imitaciju i sl. Bitna stvar je da se deca na početku ne opterećuju gramatikom već da spontano usvajaju novi jezik. U ranom periodu života deca veoma brzo i sa velikom lakoćom upijaju znanje.  Najbolji primer za to je usvajanje maternjeg jezika. Dakle, u ranom uzrastu, ukoliko je govorno-jezički razvoj deteta uredan, usvajanje drugog jezika im ne predstavlja problem. Iako su dosadašnja iskustva pokazala da deca lakše usvajaju strani jezik u ranijem uzrastu, bitno je reći da početak učenja stranog jezika u sedmoj godini života je dovoljno rano da usvoji i izgovor i naglasak i da uspešno napreduje u usvajanju novog jezika. Uloga logopeda je da prati norme govorno-jezičkog razvoja i da tokom rada sa detetom stvara temelje za kasnije sticanje drugih znanja i veština.

Iako postoje argumenti koji idu u prilog učenju stranog jezika od malih nogu, ipak je za jezik (koji je po svojoj prirodi stalno u razvoju) neophodan rad tokom celog toka školovanja. Na taj način učenje jezika prati i sazrevanje deteta, što znači da neke novostečene misaone sheme omogućavaju da se neke jezičke strukture lakše razumeju i primene. Rano učenje jezika podstiče decu da kasnije uče i druge jezike. Automatsko i nesvesno usvajanje jezika motiviše decu za dalje učenje. Jako je bitan metod postupnosti koji mora biti u skladu sa detetovim mogućnostima. Edukativni materijal, takođe, mora biti prilagođen detetu i njegovim mogućnostima, kako ga ne bi sputavalo već motivisalo za dalje učenje.

Poruka LEC Čabarkapa roditeljima je da pre uvođenja novog jezika potraže savet logopeda koji će proceniti govorno-jezički status deteta. Ako dete ima bazu svoga jezika tada nema prepreka da se uvede novi jezik detetu. Potrebno je voditi računa da se suprasegment, melodija i artikulacija maternjeg jezika ne naruše. Poznavanje maternjeg jezika osobu čini pismenom, a pismenost se nadograđuje učenjem stranog jezika.

Više

dr sci. Nataša D. Čabarkapa na trećem „Vikend beba, dece i trudnica“ događaju u Beogradu

dr sci. Nataša D. Čabarkapa na trećem „Vikend beba, dece i trudnica“ događaju u Beogradu

16. i 17. septembra 2017. godine u centralnom atrijumu šoping mola „Delta city“ održaće se treći po redu „Vikend beba, dece i trudnica“.

Manifestaciju će podržati i sajt Yumama u vidu medijskog pokroviteljstva i promocije događaja, kao i organizovanjem kreativnih radionica i predavača koji će biti na raspolaganju roditeljima koji su zainteresovani da postave pitanja i dobiju savete.

Jedan od predavača je i dr sci. Nataša D. Čabarkapa koja će u subotu, 16. septembra u 14h, držati predavanje „Problemi u razvoju govora i značaj pravovremenog odlaska logopedu“. Nakon predavanja dr sci. Nataša D. Čabarkapa će na štandu sajta Yumama odžati konsultacije za sve zainteresovane roditelje.

Više