zabrinuti roditelji pitaju

Zabrinuti roditelji pitaju: logopeda, reedukatora psihomotirike, psihologa, somatopeda i senzornog integratora

Današnji blog posvećujemo zabrinutim roditeljima koji nam se svakodnevno obraćaju pitanjima o govorno-jezičkom, psihomotornom i socioemocionalnom razvoju svog deteta. Potrudili smo se da odgovorimo na njih i pošaljemo alarm roditeljima koji su nas pitali, a i ostalim roditeljima koji su primetili neki problem kod svog deteta.

Kada je poslednji alarm kada treba da se obratite stručnjaku savetuje vas tim stručnjaka Logopedskog centra Čabarkapa koji čine logoped, reedukator psihomotorike, psiholog, somatoped i senzorni integrator.

Zašto moje dete ne govori?

Logoped odgovara: Postoji mnoštvo razloga zbog čega dete nije progovorilo na vreme. Najčešći razlog je nedovoljna stimulacija okoline. Sigurno ste sada pomislili da nekada davno deca nisu dobijala dovoljno stimulacije jer roditelji nisu imali vremena da im se posvete kao sada. Da, to je istina. Ali tadašnji način života nije ni približno sličan današnjem. Sve više je „nezdrava“ okolina u kojoj živimo i u kojoj odrastaju naša deca. Počevši od toga da deca su sve manje napolje, preko toga da roditelji ne provode dovoljno vremena sa decom, pa do toga da smo sve više zavisni od moderne tehnologije i pametnih telefona. Često dete nema potrebu da govori jer „što ono okom, roditelji skokom“. Na detetov prvi znak (koji samo roditelji razumeju) da želi nešto da dobije, to se i desi. Zbog toga dete nema potrebu da verbalno izrazi svoju želju.

 

Zašto je bitno da roditelji budu uključeni u tretman?

Psiholog odgovara: Često roditelji nisu svesni koliko su bitni u samom tretmanu kao i to koje greške prave i kako utiču na uspešnost tretmana. Uključivanje roditelja kao koterapeuta daje uspešnije rezultate i samim tim skraćuje trajanje tretmana. Dete sa stručnjakom provede samo nekoliko sati nedeljno, a sve ostale sate dete provede sa roditeljima. Zbog toga je bitno da roditelji budu uključeni u tretman i prate uputstva šta da rade sa detetom.

 

Kako da utičemo na to da dete pravilno drži olovku?

Reedukator psihomotorike i somatoped odgovaraju: Pre nego što uzme olovku u ruke i počne da spaja crtice, tačkice, crta ili piše neophodno je da detetu date dovoljno aktivnosti koje utiču na razvoj fine motorike i na praksiju šake i prstiju. Dozvolite detetu da žvrlja po papiru, dajte mu različite perlice i dugmice da niže ili ubacuje u neku posudu, nižite slamčice na štapiće, kačite štipaljke na konopac i sl.

 

Koji je prvi alarm da dete ne govori i da roditelj mora da se obrati stručnjaku?

Logoped odgovara: Prvi alarm da se govorno-jezički ravoj ne razvija kako se očekuje je izostanak gukanja i brbljanja. Ukoliko vaše dete u najranijem periodu života leži u krevecu bez želje da istražuje svoju okolinu (ogradicu, igračke, jastuk, ćebe) da se igra govornim organima, da peva vokale…već treba da se zabrinete i obratite se stručnjaku. U malo kasnijem periodu (oko godinu dana) teško je izdvojiti samo jedan alarm zbog toga ćemo vam navesti nekoliko njih koji su uglavnom udruženi. Uglavnom su to odsutsvo kontakta pogledom, izostanak pokaznog gesta, neodazivanje na ime, izostanak prve reči. Tada je pravo vreme da se obratite stručnjaku od koga ćete dobiti savet šta dalje treba da radite i kako da stimulišete dete.

 

Šta kada dete ćuti u vrtiću, u školi, u prisustvu nepoznatih osoba?

Logoped i psiholog odgovaraju: Negovorenje deteta u nepoznatoj okolini ili u okolini u kojoj se osećaju nesigurno roditelji pripisuju detetovom stidu ili čak bezobrazluku (kako oni kažu). Ustvari je reč o elektivnom mutizmu. Radi se o anksioznom poremećaju koji se ogleda nemogućnošću govorenja u široj socijalnoj sredini.

 

Kako tablet i telefon pomažu u stimulaciji deteta da progovori?

Logoped odgovara: Jedan od prvih saveta logopeda koji radi sa vašim detetom je da mu uskratite gledanje crtaća i „upotrebu“ mobilnih telefona, tableta i kompjutera. Svakom detetu je zanimljivo da u rukama drži neku spravicu na kojoj se brzo menjaju slike i nešto peva iz nje. Na taj način se dete stimuliše, ali pogrešno. Najbolja stimulacija je stumulacija govorom i pokretom. Kada dete dovoljno razvije govor, može da gleda crtane filmove, ali je svakako preporuka da crtani filmovi budu na srpskom jeziku i da zajedno komentarišete dok ih gledate.

 

Da li će „pametne“ radionice ili „pametne“ školice pomoći mom detetu?

Tim stručnjaka odgovara: Pametne školice su odlične razvijanje već postojećih detetovih veština ili talenata, a ne za stvaranje (sticanje) istih. Dete ne ide u školicu matematike da bi naučilo da računa već ide da bi usavršilo/nadogradilo svoj talenat i negovalo ga.

 

Šta raditi kada dete oseća neprijatnost pri promeni položaja ili ne želi da se penje na tobogan i penjalice u parkiću?

Reedukator psihomotorike i somatoped odgovaraju: Kao što smo već rekli da bi dete progovorili i da bi se govor pravilno razvijao neophodno je da proživi određena iskustva kroz svoje telo. Kada je detetu neprijatno pri promeni položaja ili se plaši kada ga bacite uvis ili ne želi da se penje na penjalice u parku verovatno se radi o nedovljno razvijenom čulu ravnoteže. Čulo ravnoteže je usko povezano sa govorom odnosno sa brbljanjem. Podstičite dete da bude stekne sigurnost u navedeno i samim tim ćete uticati i na razvoj govora.

 

Zašto mnoga deca ne znaju pojmove iz svog okruženja?

Logoped odgovara: Nepoznavanje pojmova iz neposredne okoline detata je prvo znak da je detetov rečnik nedovoljno bogat. Na bogatsvo rečnika utiče više faktora. Jedan od njih je razgovor sa decom. Ukoliko nemate vremena da odgovorite na detetova pitanja uskraćujete ga za usvajanje novih pojmova, a samim tim utičete na njegov rečnik. Uskraćujući im iskustva koja treba da prožive u svakom periodu razvoja uskraćujete im nove reči.

 

Kako polazak u školu može nepovoljno da utiče na dete?

Psiholog odgovara: Polazak u školu može nepovoljno da utiče na dete ukoliko ga okolina plaši rečenicama kao što su: „Videćeš kako je u školi. Nećeš to moći da radiš u školi. Učiteljica će da viče na tebe.“. Ukoliko detetu govorimo ovakve rečenice, naravno da će da stvori odbojnost prema istoj i da ne želi da ide. Na taj način utičemo na detetovo samopuzdanje i podstičemo razvoj strahova.

 

Zašto moje dete ne želi da se igra u pesku i gadi mu se kada dodirne testo?

Senzorni integrator odgovara: Ukoliko je vašem detetu neprijatno kada dodirne neki materijal ili uopšte ne želi da ga dodirne radi se o senzornoj odnosno taktilnoj preosetljivosti odnosno o poremećaju senzorne integracije. Da bi dete razvilo verbalnu komunikaciju neophodno je da se prvo razvije neverbalna komunikacija. neverbalna komunikacija se velikim delom zasniva na iskustvu koje dobijamo kroz telo. Zbog toga ukoliko je vaše dete osetljivo pri dodiru određenih materijala savetujemo vam da ga odvedete kod stručnjaka.

 

Kako u prirodi ili u kući možemo da radimo sa detetom i utičemo na njegovu pažnju?

Reedukator psihomotorike odgovara: Možete to raditi tako što ćete postaviti poligon koji dete treba da pređe. Možete to uraditi tako žto ćete postaviti tri stolice, taburea, panja, kamena i na njih nalepiti brojeve. Između njih stavite traku od nekog materijala, a spojite ih lastišem ili nekom trakom. Detetu dajte loptu da nosi, da hoda po traci i stigne od broja jedan do broja tri. Osim što ćete raditi na produžavanju detetove pažnje, uticaćete i na imulsivnost kao i na orijentaciju u prostoru.

 

Zašto je bitno da dete pamti auditivno i vizuelno izložene redoslede?

Logoped odgovara: Da bi kvalitet čitanja i pisanja bio dobar u odnosu na uzrast neophodno je da vlada predčitačkim i predpisačkim sposobnostima. Neke od njih su pamćenje vizuelnih i auditivnih redosleda. Osim na čitanje i pisanje, pamćenje utiče i na učenje pesmica, pisanje diktata, učenje lekcija, savladavanje školskog gradiva.

 

Šta raditi kada dete muca oko treće ili četvrte godine?

Logoped odgovara: Ukoliko dete muca na ovom uzrastu radi se o takozvanom fiziološkom mucanju koji je sastavni deo razvoja. Uglavnom se javlja zbog „ekspolozije“ u detetovom rečniku kada dete ima želju da što više kaže u što kraćem vremenu. U tim situacijama dajte detetu dovoljno vremena da vam ispriča ono što želi i nikako ga ne požurujte i ne prekidajte.

 

Zbog čega je bitno da dete ima dobru orijentaciju u prostoru?

Reedukator psihomotorike odgovara: Da bi dete moglo da odredi gde se šta nalazi u prostoru neophodno je da ume da odredi gde se šta nalazi na njegovom telu. Kada savlada odnose na telu, lakše će odrediti gde se šta nalazi i u prostoru. Kada kažemo prostor mislimo i na papir. Papir je prostor na koji dete treba da smesti crtež koji crta ili tekst koji piše.

 

Kako razvod roditelja utiče na dete?

Psiholog odgovara: Koliko god da je razvod bio težak i koliko god da ste rezignirani u odnosu na bivšeg partnera/ partnerku, zapamtite, držite svoje dete podalje od bilo kakvih negativnih komentara u vezi sa njim/ njom. Iskažite što je više moguće poštovanja, obraćajte se uljudno i pristojno, naročito ako je dete prisutno. Nemojte detetu pričati loše o drugom roditelju kada nije prisutan. Izbegnite da stavite svoje dete u poziciju biranja strana. Ovo nikada ne može biti dobro jer se dete identifikuje koliko sa vama, toliko i sa drugim roditeljem, oboje ste deo njega i omalovažavanjem druge strane, zapravo omalovažavate deo vašeg samog deteta.

Najzad, volite svoje dete, koristite svaku priliku da mu to pokažete i učinite da se oseća sigurnim i slobodnim da bude dete.

 

Imam sina koji ima 6 godina i ove godine kreće u preškolsko. Polako ga učim slova i brojeve, ali njega mrzi jer su ga mnogo razmazili baba i deda. Pa da li da polako sa njim vežbam ili da ga pustim pa kad krene u preškolsko tada da ga učim?

Logoped odgovara: Hvala na ukazanom poverenju da nam se obratite za pomoć. Svakako je pohvalno što imate želju da radite sa svojim detetom i da ga učite slova i brojeve. Međutim, važan je metodološki pristup pravilnom usvajanju slova i brojeva kao i pravilni koraci pri pisanju istih i pravilno držanje olovke. Pre nego što dete počne da piše mora da usvoji analizu i sintezu glasova (slova). Naš savet vam je da pre nego što započnete bilo kakvo učenje sa svojim detetom se posavetujete sa stručnjakom (logopedom) koji će proceniti govorno-jezički status deteta i dati savete kako da radite sa njim ili predložiti eventualni tretman ukoliko je potreban.

 

Dobar dan! Htela bih da Vas pitam da li je rano odvesti dete uzrasta 21 mesec kod logopeda? Naime, imamo dečaka koji u avgustu puni dve godine. Ne priča ništa osim reči mama, ne i da… Uglavnom nešto mrmlja ili se od njega može čuti: „Aaaaa, Eeeee…“ kao neki uzvici. Inače, malo je i razmažen, takođe je i lenj. Voli decu, voli ljude. Druželjubiv je i od radosti ume drugu decu i da uštine ili ih pljeska rukama. Spretan je, voli da se penje svuda. Mnogo voli reklame kada ih vidi, ništa ga drugo ne zanima. Specifičan je. Da li imamo razlog za brigu? 

 

Logoped odgovara:  U odnosu na uzrast Vaš sin bi trebalo da ima rečnik koji se sastoji od oko 250-300 reči koje spaja u frazu ili kraću rečenicu. Sigurno da utiče i to što je razmažen i lenj, ali ne treba time pravdati kašnjenje u govorno-jezičkom razvoju. Štipanje i pljeskanje dece je prisutno zbog toga što ne ume drugačije da izrazi svoje emocije kako neverbano (da zagrli ili pomazi) tako i verbalno (rečima).

Savetujemo Vam da ga odvedete kod stručnjaka (logopeda) koji će proceniti njegov govorno-jezički status i predložiti eventualni tretman.

logoped beograd, privatni logoped, mucanje, disfazija, logoped iskustva, logoped ordinacija, logoped indivdualni tretmani, logoped srbija, dete ne govori, zabrinuti roditelji

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *